1. И видјех другога анђела силна гдје силази с неба, који бјеше одјевен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;
2. И он држаше у руци својој књижицу отворену, и стаде својом десном ногом на море а лијевом на земљу;
3. И повика гласом громким као што риче лав. И кад он повика, проговорише седам громова гласовима својим.
4. А када проговорише седам громова, хтједох да пишем, но чух глас са неба који говори: Запечати оно што говорише седам громова, и то не пиши.
5. И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже своју десну руку према небу,
6. И закле се Оним који живи у вијекове вијекова, Који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће;
7. Него у дане гласа седмога анђела, када буде затрубио, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави слугама својим пророцима.
8. И глас који чух са неба, опет проговори са мном и рече: Иди, узми књижицу отворену у руци анђела који стоји на мору и на земљи.
9. И отидох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: Узми и поједи је; и загорчаће ти утробу, али у устима твојим биће слатка као мед.
10. И узех књижицу из руке анђелове, и поједох је; и бјеше у устима мојим слатка као мед, а кад је поједох, постаде горка утроба моја.
11. И рекоше ми: Треба опет да пророкујеш пред народима и племенима и језицима и царевима многима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.