1. Девете године Седекије цара Јудина мјесеца десетога дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити.
2. Једанаесте године Седекијине мјесеца четвртога, деветога дана тога мјесеца провалише у град.
3. И уђоше сви кнезови цара Вавилонскога, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгарневон, Сарсехим, старјешина над дворанима, Нергал-саресер, старјешина над врачима, и сви други кнезови цара Вавилонскога.
4. А кад их видје Седекија цар Јудин и сви војници, побјегоше и изидоше ноћу из града покрај врта царскога на врата међу два зида; и иђаху преко поља.
5. А војска Халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу Јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској, те му суди.
6. И закла цар Вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар Вавилонски.
7. Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге мједене, да га одведе у Вавилон.
8. А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове Јерусалимске раскопаше.
9. А остатак народа што оста у граду и пребјеге који пребјегоше к њему, остатак народа што бјеше остао, одведе Невузардан заповједник стражарски у Вавилон.
10. Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповједник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве.
11. А Навуходоносор цар Вавилонски заповједи за Јеремију Невузардану заповједнику стражарском говорећи:
12. Узми га и гледај га добро, и не чини му зла, него му чини што ти год каже.
13. И послаше Невузардан заповједник стражарски и Невусазван, старјешина над дворанима, и Нергал-саресер, старјешина над врачима, и сви кнезови цара Вавилонскога,
14. Послаше, те узеше Јеремију из тријема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафанова да га одведе кући; тако оста међу народом.
15. А Јеремији дође ријеч Господња кад бјеше затворен у тријему од тамнице говорећи:
16. Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево ја ћу учинити да се збуду ријечи моје томе граду на зло а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан.
17. Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш.
18. Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја мјесто плијена зато што си се поуздао у ме, говори Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.