1. И Господ рече Мојсију: ево, поставио сам те да си Бог Фараону; а Арон брат твој биће пророк твој.
2. Говорићеш све што ти заповједим; Арон пак брат твој говориће Фараону да пусти синове Израиљеве из земље своје.
3. А ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи Мисирској.
4. И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље Мисирске судовима великим.
5. И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих.
6. И учини Мојсије и Арон, како им заповједи Господ, тако учинише.
7. А Мојсију бијаше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном.
8. И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
9. Кад вам каже Фараон и рече: учините како чудо, онда реци Арону: узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се прометнути у змију.
10. И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповједи Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и прометну се у змију.
11. А Фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем.
12. И бацише сваки свој штап, и прометнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождрије њихове штапове.
13. И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што бјеше казао Господ.
14. И рече Господ Мојсију: отежа срце Фараоново; неће да пусти народа.
15. Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био прометнуо у змију узми у руку.
16. И реци му: Господ Бог Јеврејски посла ме к теби да ти кажем: пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша.
17. Зато Господ овако вели: овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у ријеци, и прометнуће се у крв.
18. И рибе у ријеци помријеће, и ријека ће се усмрдјети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из ријеке.
19. И Господ рече Мојсију: реци Арону: узми штап свој, и пружи руку своју на воде Мисирске, на потоке, на ријеке и на језера њихова и на сва зборишта вода њиховијех; и прометнуће се у крв, и биће крв по свој земљи Мисирској, и по судима дрвенијем и каменијем.
20. И учинише Мојсије и Арон како им заповједи Господ; и подигав Арон штап свој удари по води која бјеше у ријеци пред Фараоном и слугама његовијем. И сва вода што бјеше у ријеци прометну се у крв.
21. И помријеше рибе што бијаху у ријеци, и усмрдје се ријека тако да не могаху Мисирци пити воде из ријеке, и бјеше крв по свој земљи Мисирској.
22. Али и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што бјеше казао Господ.
23. И окренув се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то.
24. А Мисирци сви копаше око ријеке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из ријеке.
25. И наврши се седам дана како ријеку удари Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.