1. Павле, апостол Исуса Христа по заповијести Бога, Спаса нашега и Господа Исуса Христа, наде наше,
2. Тимотеју, правоме сину по вјери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашега и Христа Исуса Господа нашега.
3. Као што те молих идући у Македонију, да останеш у Ефесу и заповједиш некима да не уче друкчије,
4. Нити да се баве бајкама и родословима бескрајним, који више наводе на препирке неголи на служење Богу у вјери.
5. А циљ заповијести јесте љубав од чиста срца и савјести добре и вјере нелицемјерне,
6. Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,
7. Желећи да буду учитељи закона а не разумију ни шта говоре ни шта тврде.
8. А знамо да је закон добар ако га ко правилно употребљава.
9. Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грјешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике,
10. Блуднике, мужеложнике, људокрадице, лажљивце, кривоклетнике, и ако је што друго противно здравој науци,
11. Према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.
12. И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даде моћ, што ме за вјерна прими, поставивши на служење
13. Мене, који сам раније био хулник и гонитељ и пркосник, али бих помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању;
14. Али се још више умножи благодат Господа нашега са вјером и љубављу у Христу Исусу.
15. Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја.
16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за живот вјечни.
17. А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.
18. Ову ти заповијест предајем, сине Тимотеје, сходно пређашњим пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат,
19. Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши претрпјеше бродолом вјере;
20. Међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче да не хуле.