1. Тешко гиздавоме вијенцу пијаница Јефремовијех, увелом цвијету краснога накита њихова, који су уврх роднога дола, пијани од вина!
2. Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком.
3. Ногама ће се изгазити гиздави вијенац, пијанице Јефремове.
4. И увели цвијет краснога накита њихова, што је уврх роднога дола, биће као воће узрело прије љета, које чим ко види, узме у руку и поједе.
5. У оно ће вријеме Господ над војскама бити славна круна и дичан вијенац остатку народа својега,
6. И дух суда ономе који сједи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата.
7. Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовита пића: свештеник и пророк заносе се од силовита пића, освојило их је вино, посрћу од силовита пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу.
8. Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоте, нема мјеста чиста.
9. Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разумије науку? Дјецу, којој се не даје више млијеко, која су одбијена од сисе?
10. Јер заповијест по заповијест, заповијест по заповијест, правило по правило, правило по правило, овдје мало, ондје мало даваше се.
11. Зато ће неразумљивом бесједом и туђим језиком говорити томе народу;
12. Јер им рече: ово је починак, оставите уморна да почине; ово је одмор; али не хтјеше послушати.
13. И биће им ријеч Господња, заповијест по заповијест, заповијест по заповијест, правило по правило, правило по правило, мало овдје, мало ондје, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате.
14. Зато слушајте ријеч Господњу, људи потсмијевачи, који владате народом што је у Јерусалиму.
15. Што рекосте: ухватисмо вјеру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за пријевару заклонисмо се;
16. Зато овако вели Господ Господ: ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцјен, темељ тврд; ко вјерује неће се плашити.
17. И извршићу суд по правилу и правду по мјерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон.
18. И вјера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас.
19. Чим зађе, однијеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх.
20. Јер ће одар бити кратак да се човјек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати.
21. Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгњевиће се као у долу Гаваонском, да учини дјело своје, необично дјело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој.
22. Немојте се дакле више потсмијевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.
23. Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте бесједу моју.
24. Оре ли орач сваки дан да посије? или бразди и повлачи њиву своју?
25. Кад поравни озго, не сије ли грахор и ким? и не меће ли пшеницу на најбоље мјесто, и јечам на згодно мјесто, и крупник на његово мјесто?
26. И Бог га његов учи и упућује како ће радити.
27. Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цијепом млати грахор и ким прутом.
28. Пшеница се врше, али неће једнако вријећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити.
29. И то долази од Господа над војскама, који је диван у савјету, велик у мудрости.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.