1. Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.
2. Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3. Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.
4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5. Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.
7. Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9. Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10. Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.
11. Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.
12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.
13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.
14. Гњев је царев гласник смртни, али мудар човјек ублажиће га.
15. У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.
16. Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро!
17. Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19. Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.
20. Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.
23. Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.
24. Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.
25. Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.
26. Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27. Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28. Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29. Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;
30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31. Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32. Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.
33. Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.