Књига о Јову

36. Елијујев пошљедњи говор: говори опет о правичности и величини Божијој.

1. Још говори Елијуј и рече:

2. Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.

3. Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4. Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.

Јов_37:16

5. Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6. Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.

7. Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.

Псал_113:8

8. Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Псал_107:10

9. Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.

10. И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

11. Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

Јов_11:13, Иса_1:19, 1.Тим_4:8, Јак_5:5

12. Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13. А који су лицјемерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;

14. Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15. Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.

16. Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17. Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18. Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19. Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.

20. Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.

21. Чувај се да не погледаш на таштину и волиш њу него невољу.


Јев_11:25

22. Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?

Иса_40:13, Рим_11:34, 1.Кор_2:16

23. Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?

5.Мој_32:4

24. Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.

Псал_33:4, Јер_9:24, Дан_4:37, 1.Кор_1:31, 2.Кор_10:17, Отк_15:3

25. Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.


Рим_1:19

26. Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.

Псал_90:2, 1.Кор_13:12, Јев_1:12

27. Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;

28. Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

29. И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?

30. Како простире над њим свијетлост своју, и дубине морске покрива?

31. Тијем суди народима, даје хране изобила.

32. Рукама заклања свијетлост, и наређује кога да срете,

33. Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.