Књига о Јестири

1. Персијски цар Асвир (Ксеркс) тјера од себе своју жену царицу Астину.

1. У вријеме Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља,

Јест_8:9, Дан_6:1, Дан_9:1

2. У то вријеме, кад сјеђаше цар Асвир на пријестолу царства свог у Сусану царском граду,

2.Сам_7:1, Нем_1:1, Дан_4:4, Дан_8:2

3. Треће године царовања својега учини гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим, те бијаше код њега сила Персијска и Мидска, властељи и управитељи земаљски;

1.Мој_40:20, Дан_5:1

4. И он показиваше богатство и славу царства својега и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана.

5. И послије тијех дана учини цар свему народу што га бијаше у Сусану царском граду од малога до великога гозбу за седам дана у тријему у врту од царскога двора.

6. Завјеси бијели, зелени и љубичасти бијаху објешени врвцама бијелијем, ланенијем и скерлетнијем о биочузима сребрнијем на ступовима мраморнијем; одри бијаху златни и сребрни по поду од зеленога, белога, жутога и црвенога мрамора.

Јест_7:8, Језек_23:41

7. А пиће даваху у судовима златнијем, и то у судовима другим и другим, а вина царскога бјеше изобила, како може бити у цара.

Јест_2:18

8. И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар бјеше заповједио свијем приставима дома својега да чине како ко хоће.

9. И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира.

10. Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром,

11. Да доведу царицу Астину пред цара под царским вијенцем, да покаже народима и кнезовима љепоту њезину, јер бијаше лијепа.

Приче_16:9

12. Али царица Астина не хтје доћи на ријеч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгњеви и гњев се његов распали у њему.

13. И рече цар мудрацима који разумијеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумијеваху закон и правду,

1.Дн_12:32, Иса_7:14, Јер_10:7, Дан_2:12, Дан_9:24, Мал_3:1, Мт_16:3

14. А најближи до њега бијаху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова Персијских и Мидских, који гледаху лице царево и сјеђаху на првијем мјестима у царству):

2.Цар_25:19, Језд_7:14, Јер_52:25

15. Шта треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила шта је заповједио цар Асвир преко дворана?

16. Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: Није само цару скривила царица Астина него и свијем кнезовима и свијем народима по свијем земљама цара Асвира.

17. Јер ће се дјело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: цар Асвир заповједи да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође.

18. И од данас ће кнегиње Персијске и Мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свијем кнезовима царевијем; те ће бити много пркоса и свађе.

19. Ако је угодно цару, да изиђе царска заповијест од њега и да се упише међу законе Персијске и Мидске да је непромјенито, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њезино царство другој, бољој од ње.

Јест_2:1, Дан_6:8, Дан_6:12, Дан_6:15

20. И кад се заповијест царева коју учини чује по царству његовом свему коликом, све ће жене поштовати своје мужеве, од великога до малога.


Еф_5:22, Кол_3:18, 1.Пт_3:1

21. И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.

22. И разасла књиге по свијем земљама царским, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу његовијем језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком сваког народа.

Јест_8:9, Еф_5:22

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.