1. А кад чу Хананеј цар Арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
2. Тада се Израиљ завјетова Господу и рече: ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
3. И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затр њих и градове њихове, и прозва оно мјесто Орма.
4. Потом пођоше од горе Ора к Црвеном Мору обилазећи земљу Едомску, и ослаби дух народу од пута.
5. И викаше народ на Бога и на Мојсија: зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хљеба ни воде, а овај се никаки хљеб већ огадио души нашој.
6. А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помрије много народа у Израиљу.
7. Тада дође народ к Мојсију и рекоше: згријешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
8. И Господ рече Мојсију: начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
9. И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од мједи, и оздрави.
10. Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у око у Овоту.
11. И из Овота отишавши стадоше у око на брдима Аваримским у пустињи која је према Моавској с истока.
12. Оданде отишавши стадоше у око у долини Зареду.
13. И одатле отишавши стадоше у око на броду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе Аморејске. Јер је Арнон међа Моавска између Моаваца и Аморејаца.
14. Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: на Вајева у Суфи и на потоке Арнонске.
15. Јер ти потоци, који допиру до мјеста Ара, теку покрај међе Моавске.
16. А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који бјеше рекао Господ Мојсију: скупи народ, и даћу им воде.
17. Тада пјева Израиљ пјесму ову: Дижи се, студенче; припијевајте га;
18. Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с онијем који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
19. А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
20. А из Вамота у долину која је у пољу Моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
21. Тада посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејском говорећи:
22. Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пријеђемо међу твоју.
23. Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
24. Али га исијече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арнона па до Јавока до синова Амоновијех, јер тврда бјеше међа синова Амоновијех.
25. И узе Израиљ сва она мјеста и насели се у свијем градовима Аморејским, у Есевону и у свијем селима његовијем.
26. Јер Есевон бјеше град Сиона цара Аморејскога, који бјеше први завојштио на цара Моавскога и бјеше му узео сву земљу његову до Арнона.
27. Зато говоре у причи: ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.
28. Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионова, и спали Ар Моавски и становнике на висини Арнонској.
29. Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хамосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону цару Аморејском.
30. Али их постријељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
31. И тако живје Израиљ у земљи Аморејској.
32. Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који бијаху ондје.
33. Потом обративши се пођоше у Васан; и изиде Ог цар Васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
34. А Господ рече Мојсију: не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону цару Аморејском који живљаше у Есевону.
35. И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.