III Јездра

III Књига Јездрина

(Глава 1)

Друга књига Јездре пророка, сина Сераје, сина Азарије, сина Хелкије, сина Салума, сина Садока, сина Ахитова,
Сина Ахије, сина Финеса, сина Илије, сина Амарије, сина Асиела, сина Мерајота, сина Арна, сина Озије, сина Ворите, сина Авусије, сина Финеса, сина Елеазара,
Сина Арона, од племена Левита, који би у ропству у земљи Мидијској, за царевања Артаксеркса, цара Персијског.
Дође ријеч Божја ка мени:
Иди и реци народу моме зла дјела њихова, и синовима њиховим – безакоња која они починише против Мене, како би то пренијели синовима својих синова;
Јер гријеси родитеља њихових порастоше у њима; заборавивши Мене, они приносише велике жртве боговима туђим.
Не изведох ли их Ја из земље египатске, из куће ропства? А они разгњевише Мене и савјете Моје презреше.
Ошишај косу на глави својој, и баци на њих сво зло, јер не слушаше Закона мога – народ непокорни!
Докле ћу Ја трпјети њих, којима учиних толико милосрђа?
Ради њих Ја многе цареве оборих, поразих фараона са робовима његовим и са свом војском његовом;
Све народе пред њима погубих, и на истоку народ двију области, Тира и Сидона, расијах и све непријатеље њихове истријебих.
Ти им овако реци: Овако говори Господ:
Ја вас проведох кроз море и по дну његовом положих вам ограђени пут, дадох вам вођу Мојсија и Арона свештеника,
дадох вам свјетлост од ступа огњеног, и многа чудеса починих међу вама; а ви Мене заборависте, говори Господ.
Овако говори Господ Сведржитељ: Препелице вам бијаху знак. Ја вам дадох логоре као заштиту, али ви и тамо викасте
И не радовасте се у име Моје због погибељи непријатеља ваших, него чак до дана данашњег још вичете.
Гдје је сво то добро, које Ја починих вама? Нисам ли у пустињи, када сте огладњели и завапили ка Мени,
Говорећи: Зашто нас доведе у ову пустињу? Да нас помориш? Боље да смо служили Египћанима, него да умремо у овој пустињи.
Ја се сажалих на уздисања ваша, и дадох вам ману за храну: и једосте хљеб анђелски.
Када сте пожедњели, не расјекох ли Ја камен, и не потече ли вода до ситости? Од врућине сакривах вас лишћем дрвећа.
Раздијелих вам земљу плодну; Хананеје, Ферезеје, и Филистеје изагнах од вас. Шта још да вам учиним? говори Господ.
Овако говори Господ Сведржитељ: Када сте били у пустињи, на ријеци Мери, и жедни хулили на име Моје,
не послах огањ Ја на вас за богохулства, него положих дрво у воду и ријеку начиних слатком.
Шта да радим са тобом Јакове? Не хтједе се ти повиновати Јудо. Преселићу се код других народа и даћу им име Моје, како би се држали закона Мојих.
Како сте ви Мене оставили, тако ћу и Ја оставити вас; који буду тражили од Мене милости, нећу их помиловати.
Када будете призивали Мене, Ја вас нећу услишити, јер сте оскврнавили руке ваше крвљу, а ноге су ваше брзе на чињење убистава.
Ви нисте Мене оставили, него вас саме, говори Господ.
Овако говори Господ Сведржитељ: нисам ли вас Ја преклињао, као отац синове и као матера кћери и као дојиља дојенике своје,
како би ви били Мојим народом и Ја ваш Бог, како би ви били Моји синови и Ја ваш Отац?
Ја вах сакупих, као кокошка пилиће своје под крила своја. Шта сада да урадим са вама? Одбацићу вас од лица Мога.
Када принесете Мени дарове, окренућу лице Моје од вас; јер ваши дани празнични и младине и обрезања Ја одбацих.
Ја послах ка вама слуге Моје, пророке; а ви, ухвативши их, убисте и растргасте тијела њихова. Крв њихову Ја тражим, говори Господ.
Овако говори Господ Сведржитељ: Кућа је ваша пуста. Расијаћу вас, као вјетар пљеву,
И синови вам неће имати потомства, зато што заповијест Моју презресте и радисте оно што је зло преда мном.
Даћу куће ваше људима који ће доћи, који и не чувши Мене вјероваће, којима Ја иако не покажем знаке, испуниће оно што Ја заповиједих,
Не видјевши пророке, опомињаће се својих безакоња.
Завјештавам благодат људима који ће доћи, дјеци која не видјевши Мене очима тјелесним, духом ће вјеровати свему што Ја рекох и прослављаће то са весељем.
И сада погледај брате каква слава, - погледај људе, који долазе са истока,
Којима ћу Ја дати за вође Авраама, Исаака и Јакова, и Осију, и Амоса, и Михеја, и Јоила, и Авдију, и Јону,
И Наума, и Аввакума, Софонија, Агеја, Захарија и Малахију, који је звани и Анђелом Господњим.

(Глава 2)

Овако говори Господ: Ја изведох народ овај из ропства, дадох им заповијести преко слуга Мојих пророка, које они не хтједоше слушати, него одбацише Моје савјете.
Матер, која их роди, говори им: Идите дјецо, јер сам удовица и заборављена.
Ја вас васпитах са радошћу, а послах вас са плачом и жалости, зато што сте сагријешили пред Господом Богом вашим, и починили зла пред Њим.
Сада шта да урадим за вас? Удовица сам и заборављена: идите дјецо и измолите од Господа милости.
Тебе Оче, прозивам као свједока поред матере синова, који не хтједоше држати завјета мога.
Предај их на срамоту, и матер њихову – да је плијене, да нестане род њихов.
Нека се расију имена њихова по народима и нестану са земље, јер они презреше завјет мој.
Јао теби Асиријо, која скриваш у себи нечастиве! Род лукави! Сјети се шта Ја учиних Содому и Гомори.
Земља њихова лежи у рупама смоле и хумовима пепелним. Тако поступих ја са онима, који Мене не слушаше, говори Господ Сведржитељ.
Овако говори Господ Јездри: Пренеси народу Моме, да ћу им дати царство јерусалимско, које обећах Израиљу,
И примићу славу од њих и даћу им пребивалишта вјечна, која припремих за њих.
Дрво живота биће за њих уље мирисно; и неће бити изнурени радом и неће изнемоћи.
Дођите и примите; тражите себи дана мало, да се не би успорили. Већ је спремно за вас царство: пазите.
Свједочи небо и земља да сам Ја истјерао зло и створио добро. Жив сам Ја! Говори Господ.
Мајко! Обгрли синове твоје, васпитавај их са радошћу; као голубица ојачавај ноге њихове, јер Ја изабрах тебе, говори Господ.
И васкрснућу мртве из мјеста њихових и из гробова извешћу их, јер ја познадох име Моје у Израиљу.
Не бој се матеро синова, што Ја изабрах тебе, говори Господ.
Ја ћу послати теби у помоћ слуге Моје Исаију и Јеремију, са савјетом који Ја осветих и припремих теби дванаест дрвета, отежалих различитим плодовима,
и исто толико и извора, из којих тече млијеко и мед, и седам гора величанствених, обраслих ружама и љиљанима, кроз које ћу испунити радошћу синове твоје.
Оправдај удовицу, подај суд биједноме, помози сиромашног, заштити сиротињу, обуци голога,
О слабима и немоћнима брини се, над хромим не смиј се, оне без руку заштити, и слијепога приведи ка виђењу свијета Мога,
Старца и младића у зидинама твојим заштити,
Мртве на које наиђеш, сахрани и обиљежи гроб, и Ја ћу ти дати прво мјесто у Моме васкрсењу.
Одмори и успокоји се народе Мој, јер ће доћи починак твој.
Доји синове твоје добра дојиљо, ојачај ноге њихове.
Од слугу које Ја дадох теби, нико да не погине, јер Ја ћу их узети од тебе.
Не попуштај. Када дођу дани туге и тјескобе, други ће плакати и жалостити се, а ти ћеш бити весела и у изобиљу.
Народи ће завидјети теби, али ништа против тебе неће моћи урадити, говори Господ.
Руке Моје покриће тебе, како синови твоји не би видјели пакао.
Тјеши се, матеро, са синовима твојим, јер Ја ћу спасити тебе.
Сјети се синова твојих уснулих. Ја ћу их извести из крајева земље и указаћу им милост, јер сам Ја милостив, говори Господ Сведржитељ.
Пригрли дјецу твоју, док ја не дођем и учини им милост, јер извори Моји обилни су и благодати Моје неће оскудијевати.
Ја, Јездра, добих на гори Хорив поруку од Господа да одем у Израиљ. Када дођох ка њима, они ме отјераше и презреше заповијед Господњу.
Зато вам говорим, народи, који можете слушати и разумјети: Чекајте Пастира вашега, даће вам Он покој вјечни, јер је близу Онај који ће доћи на свршетку вијека.
Будите спремни на награде царства, јер ће свјетлост неизмјерна да вам сија вавијека.
Бјежите од сијенки вијека овога, примите слаткост славе ваше. Ја отворено свједочим о Спаситељу моме.
Повјерени дар примите, и насладите се благодати те, која вас призва у царство небеско.
Устаните и стојте, и гледајте, колики је број запечаћених на вечери Господњој,
Који, напустивши сијенке вијека овога, добише од Господа свијетлу одјећу.
Прими број твој, Сионе, и закључај твоје, обучене у бијелу одјећу, који испунише Закон Господњи.
Број жељених синова твојих пун је. Тражи државу Господа, како би се осветио народ твој, позвани од почетка.
Ја, Јездра, видјех на гори Сион гомилу велику, коју не могох избројати, и сви они пјесмама прослављаше Господа.
У средини њих би младић величанствени, највиши од свих њих, и стављаше вијенце на главу сваког од њих и тиме се још више уздизаваше; и ја се одузех од дивљења.
Тада ја упитах анђела: Ко су они, господине мој?
Он ми у одговор рече: То су они, који скинуше смртну одјећу и обукоше се у бесмртну и исповиједише име Божје; они се сада овјенчавају и примају побједничке палме.
Ја упитах: А ко је тај младић, који ставља на њих вијенце и уручује им палме?
Он ми одговори: Син Божји, кога они прослављаше у вијеку томе. И ја почех да хвалим оне који храбро стајаше уз име Господње.
Тада ми анђео рече: Иди и реци моме народу каква си дивна дјела Господа Бога видио.

(Глава 3)

У тридесетој години након разорења града бих у Вавилону, и преплаших се лежавши на постељи мојој, и помисли уђоше у срце моје,
јер ја видјех опустошење Сиона и богатство оних који живеше у Вавилону.
И одврже се дух мој, и ја почех са страхом говорити Свевишњем,
И рекох: Владико Господе! Ти рече с почетка, када си сам створио земљу, и заповиједио праху,
И дао Адаму тијело беживотно, које би такође саздано рукама Твојим, и удахнуо у њега дух животни, и он постаде жив пред Тобом,
И увео га у рај, који посади десница Твоја, прије него земља произведе плодове;
Ти му рече да држи заповијест Твоју, али он је погази, и Ти осуди на смрт и њега и род његов, и изродише се од њега покољења и племена, народи и домови отачки, којима нема броја.
Сваки народ иђаше по својој вољи, чинише пред Тобом дјела неразумна и презираше заповијести Твоје.
У своје вријеме, Ти посла потоп на становнике земље и истријеби их,
И испуни се на сваком од њих, као на Адаму смрт, тако на њима свима потоп.
Једног од њих Ти остави – Ноја са домом његовим, и од њега се родише сви праведници.
Тада се почеше размножавати становници земље, и умножише се синови и народи и покољења многа, и опет се почеше предавати бесчашћу, више него претходни,
И када почеше чинити пред Тобом безакоње: Ти одабра Себи једног од њих, којем би име Авраам,
И омиље ти, и откри њему једином вољу Твоју,
И утврди са њим завјет вјечни, и рече му да никада нећеш оставити сјеме његово. И даде му Исака, и Исааку даде Јакова и Исава;
Ти изабра себи Јакова а Исава одбаци. И умножи се Јаков већма.
Када Ти изведе из Египта сјеме његово и доведе ка гори синајској,
тада спусти небеса, постави земљу, помјери васељену, устрепта бездане и цијели свијет смете.
И дође слава Твоја у четири јављања: у огњу, земљотресу, јаком вјетру и мразу, како би био дат закон сјемену Јакова и радост роду Израиљевом,
Али не узе се од њих срце лукаво, како би закон Твој уродио плодовима код њих.
Са срцем лукавим први Адам прекрши заповијест, и поражен би; тако и сви који се од њега изродише.
Оста болест и закон у срцу народа са злим коријеном, и одступи добро, а остаде зло.
Прође вријеме и свршише се године, и Ти узе Себи слугу по имену Давид;
И заповиједи њему да сагради град у име Твоје и да у њему приноси Теби кад и жртве.
Много година се то испуњавало, али и тада гријешише становници града,
у свему поступаше онако како поступи Адам и сви његови потомци; јер и у њих би срце лукаво.
И Ти предаде град Твој у руке непријатеља Твојих.
Еда ли боље живјеше становници Вавилона и због тога овладаше Сионом?
Када ја дођох овамо, видјех зла којима нема броја, и у тридесетој години ропства видје душа моја многе грешнике, - и изнеможе срце моје,
Јер ја видјех, како Ти подржаваш те грешнике и поштеђујеш нечастиве, а народ Твој погибе, непријатеље Твоје сачува и не јави о томе никакве знаке.
Не разумијем, како се ти путеви могоше измјенити. Еда ли Вавилон поступаше боље него ли Сион?
Да ли иједан народ познаде Тебе, осим Израиља? Или, које племе вјероваше завјетима Твојим као Јаковљево?
Ни плата им једнака, ни труд њихов не донесе плода, јер ја прођох међу народима, и видјех, да они живе у изобиљу, иако и не спомињу заповијести Твоје.
Ако измјеримо тежине наших безакоња и дјела становника на земљи, нигдје се неће наћи име Твоје, колико у Израиљу.
Када нису гријешили пред Тобом становници на земљи? Или, који народ је тако чувао заповијести твоје?
Међу некима ипак поименице наћи ће се чувари заповијести Твојих, али у народа се неће наћи.

(Глава 4)

Тада одговори мени анђео послан ка мени, коме је име Урило,
И рече: Срце твоје је сувише далеко отишло за овим вијеком, или ти мислиш да можеш разумјети путеве Свевишњега?
Ја одговорих: Да господине мој. А он рече мени: Послан сам да ти покажем три пута и три проблема да изложим теби.
Ако ми и један од њих објасниш, ја ћу ти показати пут, који желиш да видиш, и научићу тебе откуда произађе срце лукаво.
Тада ја рекох: Говори господине мој. И он ми рече: Иди и измјери ми тежину огња, или измјери ми дување вјетра, или врати ми дан који је већ прошао.
Који човјек, одговорих ја, може учинити то, што ти тражиш од мене?
А он рече мени: Да сам упитао тебе, колико је становника у срцу морском, или колико је извора у самој основи бездана, или колико их је на чврстом, или какви су предјели раја,
ти би, може бити, рекао мени: По бездану нисам ходио, и по аду такође, и на небо никада не узлазих.
Сада ја питам тебе само о огњу, вјетру и дану, које си проживио, и о ономе без чега ни постојати не можеш, и ни на то ти не одговори мени.
И рече ми: Ти и ово, што је твоје и са тобом од дјетињства, не можеш познати;
Како би сасуд твој могао ставити у себе путеве Свевишњега и у овом већ примјетно поквареном вијеку разумјети поквареност, која је очигледна у очима мојим?
На то рекох ја: Боље би нам било овдје не бити, него живјети у бесчашћу и страдати, не знајући зашто.
Он ми онда у одговор рече: Ево, ја отиђох у шуму у пољу, и затекох дрвећа како држе скупштину.
Она говораше: Хајде да одемо и објавимо рат мору, како би оно одступило пред нама, и ми ћемо тамо да порастемо себи још шуме.
На исти начин и таласи морски држаше савјетовање: Хајде, рекоше они, подигнимо се и освојимо шуму поплавом, како би и тамо придобили за себе још простора.
Али замисао шуме се показа узалудном, јер дође огањ и сажеже је.
На исти начин се оконча и замисао таласа морских, јер се постави пијесак, и заустави их.
Ако би ти био судија њихов, кога би оправдавао а кога оптужио?
Подједнако, одговорих ја, замисли њихове бијаху сујетне, јер је земља дата шуми, дато је мјесто и мору, како би носило своје таласе.
Он у одговор рече мени: Праведно си пресудио; зашто ниси судио на такав начин и себе самог?
Јер као што је земља шуми, а море таласима његовим, тако и становници земље могу разумјети само оно што је на земљи; а који обитавају на небесима могу разумјети, што је у висинама небеса.
И одговорих ја и рекох: Молим те, Господе, да ми даш моћ разумјевања.
Нисам хтио ја да питам Тебе о висинама, него о овоме, што се свакодневно дешава око нас: Зашто је Израиљ предан на поругу народима? Зашто је народ који Ти је омиљео, предан нечастивим племенима, и закон отаца наших доведен до ништавила, и записаног завјета нигдје нема?
Прелазимо из вијека овог, као скакавци, живот наш пролази у страху и ужасу, и ми постадосмо недостојни милосрђа.
Али шта уради Он са именом Својим, које је надјенуто нама? О томе ја питах.
Он одговори мени: Што више будеш испитивао, то ћеш се више дивити; зато што ће брзо доћи вијек овај ка своме крају,
Јер не може примити оно што је обећано праведнима у будућа времена, јер је вијек овај испуњен неправдом и изнуреношћу.
А о томе, о чему ти испитујеш мене, рећи ћу ти: Зло је посијано, а још није дошло вријеме искорјења његовог.
Зато, док посијано не сазри, и мјесто по коме је посијано зло не нестане, - неће доћи мјесто на коме је посијано добро.
Јер зрно злог сјемена је посијано у срце Адама од почетка, и колико бесчашћа изроди оно до сада и рађаће до оног врамена, док не почне вршидба!
Просуди са собом, колико је зрно злог сјемена изродило плодова нечасних!
Када буду пожњевена небројена класја његова, колико огромно требаће за све то гумно!
Како и када ће се то збити? Упитах ја њега; Зашто су мале наше године и нечасне?
Не жури да се уздигнеш, одговори он, повише Свевишњега; јер узалудно журиш да будеш повише Њега: сувише далеко залазиш.
Нису ли о томе питале душе праведних у затворима својим, говорећи: Докле ћемо се на овај начин надати? Када ће плод наше одмазде?
На то одговори мени Јеремило Арханђел: Када се испуни број сјемена вашег, јер Свевишњи на мјерилима измјери вијек овај,
И мјером измјери вријеме, и бројем изброја часове, и неће помакнути нити убрзати то вријеме, док се не испуни одређена мјера.
Ја у одговор на то рекох њему: О, Владико Господе! А ми смо сви препуни бесчашћа.
И може бити, због нас се не пуне житнице праведнима, зарад гријехова оних који живе на земљи.
На то он одговори мени: Иди, упитај трудну жену, може ли, по навршењу деветомјесечног рока, материца њена задржати у себи плод?
Ја рекох: Не може. Тада он рече мени: Слично материци су и пребивалишта душа у паклу.
Као што породиља хоће родити, како би се ослободила од болова порођајних, тако и он хоће предати повјерено му.
Прво ће ти бити показано то што ти желиш видјети.
Ако сам нашао благодат пред очима твојим, одговорих ја, и ако је то могуће, и ако сам способан за то,
Покажи ми: Оно што има доћи веће ли је од оног што је прошло, или што се збило веће ли је од оног што ће бити?
Што је прошло, ја то знам, а што ће доћи, не знам.
Он рече мени: Стани на десну страну, и ја ћу ти објаснити значење слично.
И ја стадох, и видјех: Како горућа пећ пролази преда мном; и када пламен прође, ја видјех: Остаде дим.
Послије тога прође преда мном облак, напуњен водом, и проли се из њега силна киша; но након што је нагло престала киша, остадоше капи.
Тада он рече мени: Размисли за себе: Како је киша више од капи, а огањ више од дима, тако и количина која је прошла би велика, а остадоше капи и дим.
Тада ја умолих њега и рекох: Мислиш ли ти да ћу живети до тих дана? И шта ће бити у те дане?
На то одговори он, и рече: О знацима о којима ти питаш мене, ја дио могу рећи теби, а о животу твоме нисам послан да говорим са тобом, а и не знам.

(Глава 5)

О знацима: Ево, доћи ће дани, у којима ће многи од оних који живе на земљи и поседују знање, бити узети, и пут истине биће скривен, и васељена ће оскудјевати вјером,
И умножиће се неправда коју сада видиш и о којој си одавно слушао.
И биће ова земља, коју ти сада видиш да господари, подвргнута опустошењу.
А ако Свевишњи дадне теби да доживиш, видећеш како ће послије треће трубе изненада засијати усред ноћи сунце и мјесец три пута по дану;
И са дрвећа ће капати крв, камен пустиће глас свој, а народи ће се поколебати.
Тада ће царевати онај, којег они који живе на земљи не очекују, и птице ће одлетјети на друга мјеста.
Море содомско изметнуће рибе, говориће ноћу глас оног који је непознат многима; а ипак ће сви чути глас његов.
Биће пометња у многим мјестима, често ће сипати са неба огањ; дивље звијери промјениће мјеста своја, и нечисте жене рађаће чудовишта.
Слатке воде ће постати слане, и сви пријатељи окомиће се један на другога; тада ће се сакрити ум, а разум ће се повући у своје мјесто.
Многи ће га тражити, али га неће наћи, и умножиће се на земљи неправда и неуздржање.
Једна област питаће другу сусједну: Не прође ли кроз тебе правда, која чини праведним? И она ће рећи: Не.
Људи ће се у та времена надати, али неће достизати жељено, трудиће се, али неће управљати путевима својим.
О тим знаковима мени је дозвољено да кажем теби, а ако се поново помолиш и заплачеш као сада, и испостиш седам дана, тада ћеш чути више од овога.
И ја дођох себи, и тијело моје јако дрхташе, а душа моја изнеможе као да ће исчезнути.
Али анђео који дође к мени подржа ме и окријепи ме, и постави ме на ноге.
И би да друге ноћи дође ка мени Салатило, вођа народа, и упита ме: Гдје си био, и од чега је лице твоје тако тужно?
Да ли не знаш да је теби повјерен Израиљ у земљи изгнанства његовог?
Зато устани и поједи хљеба, и не остављај нас, као пастир своје стадо у рукама лукавих вукова.
Тада рекох ја њему: Иди од мене и не приближавај се ка мени. И он чувши то, оде од мене.
А ја седам дана постих, стењах и плаках, као што ми рече анђел Урило.
И послије седам дана помисли срца мога опет бијаху за мене крајње тегобна;
Али душа моја задоби дух разумијевања, и ја опет почех говорити пред Свевишњим,
И рекох: О, Владико Господе! Ти из свих шума на земљи и од свог дрвећа у њима изабра само једну виноградску лозу;
Ти из свег круга земаљског изабра Себи једну пећину, и од свих цвјетова у васељени Ти изабра Себи један љиљан;
Ти од свих пучина морских напуни за Себе један извор, а од свих саграђенх градова освети за Себе један Сион.
Од свих створених птица Ти назва Себи једну голубицу, а од све створене стоке Ти изабра себи једну овцу;
Од свих безбројних народа Ти узе Себи један народ, и омиљевши га, даде му закон савршени.
Али сада, Господе, зашто Ти предаде једнога многим, и на једном коријену Ти насади друге многе и расија Твој једини народ међу многима другим?
И погази га противницима обећања Твојих и који завјетима Твојим не вјероваше.
И ако Ти је још јако омрзнуо народ Твој, нека буде Твојим рукама кажњен.
Када ја изрекох ријечи ове, послан би ка мени анђео, који дође ка мени прије ноћи,
И рече ми: Послушај ме и ја ћу те научити; разуми ме и ја ћу рећи теби још више.
Говори, рекох ја, господине мој. И он рече мени: Ти си сувише далеко зашао питљивошћу ума твог о Израиљу; еда ли ти више волиш њега, него Онај који створи њега?
Не, господине мој, одговорих ја, него говорих из велике муке. Унутрашњост моја мучи мене сваки час, када ја покушавам докучити путеве Свевишњега и када хоћу истражити дио суда Његовог.
Он одговори: Не можеш. Зашто то господине мој? Упитах ја. Боље да се нисам ни родио и боље да је утроба матерња постала мој гроб, него да видим муку Јакова и мучење рода Израиљевог.
А он рече мени: Изброј ми оно што још није дошло, и сабери ми расуте капљице, и оживи исушене цвјетове;
Отвори закључане ризнице и уведи и закључај у њих вјетрове, и покажи ми слику гласа: и тада ћу ти показати то што се ти упињеш да видиш.
Владико Господе! Одговорих ја, ко може знати то, можда само онај који не живи са људима?
Ја сам безуман, и како могу говорити о том о чему Ти упита мене?
Тада Он рече мени: Као што не можеш урадити ништа од реченог, тако не можеш познати ни судове Моје, ни границу љубави коју обећах Ја народу.
Али Господе, Ти си уз оне који се приближавају крају, и шта ће учинити они који бијаху прије мене, или ми, или они који послије мене буду?
Он ми рече: Као вијенац биће суд Мој; тако да неће бити кашњења за посљедње, нити журбе за прве.
Одговорих ја и рекох: Не можеш ли Ти сачинити одједном оне који бијаху створени прије, као и оне који су сада и који ће бити, како би им раније објавио суд Твој?
Он одговори мени: Не можеш убрзати стварање Творца свога, нити вијек овај може смјестити у себе све заједно, који бијаху створени.
И рекох ја: Као што си рекао слуги Твоме, да ћеш Ти оживјети саздана створења заједно, и по томе ако створено може издржати то, онда би могло понијети и сада све заједно.
Он ми рече: Упитај жену, и реци јој: Ако рађаш десеторо, зашто рађаш по временима?, и упитај је, зашто не роди десеторо одједном.
Ја рекох Њему: То није могуће, него мора бити по временима.
Тада Он рече мени: И Ја дадох њедрима земље способност да посијано на њој враћа по временима.
Као што дијете не може произвести ништа што је својствено старцима, тако сам Ја поставио и саздани од Мене вијек.
Тада ја упитах Њега и рекох: Пошто си Ти открио мени путеве, дозволи ми да Те упитам: Мати наша, о којој си Ти говорио мени, млада ли је још, или се приближава ка старости?
Упитај то ону која рађа, и она ће ти рећи.
Реци јој: Зашто они које си родила сада нису једнаки онима који бијаху рођени раније, него су мањи растом?
А она ће ти рећи: Једни су рођени од мене у снази младости и силе, а друге родих под старост, када материца поче губити своју силу.
Размиси сада: Ви сте сада мањи стасом, него они који бијаху прије вас;
И они који се послије вас роде, биће још мањи од вас, као да су од створења већ остарјелог, код кога је снага младости већ минула.
И рекох ја: Ако сам нашао милост пред очима Твојим, покажи слуги Твоме, кроз кога Ти посјећујеш створење Твоје?

(Глава 6)

И рече Он мени: На почетку стварања круга земаљског и прије него што су установљени крајеви вијекова, и прије него задуваше вјетрови;
Прије него се чуше гласови громова, прије него заблисташе муње, прије него се утврдише темељи раја;
Прије него се показаше прелијепи свјетови, прије него се утврдише силе кретања, и прије него се окупише безбројне војске анђела;
Прије него се подигоше висови ваздушни, прије него се одредише мјере тврдоме, прије него се запалише огњи на Сиону;
Прије него су истражене године, и одвојени они који гријеше сада, и запечаћени они који су чували вјеру као благо:
Тада Ја помислих, и створено би све кроз Мене једног, а не кроз неког другог; од Мене ће исто тако доћи и крај, а не од неког другог.
Тада ја одговорих: Како је подијељено вријеме и када ће бити крај првог и почетак посљедњег?
Од Авраама до Исаака, када се роди од њега Јаков и Исав, рука Јакова држаше од почетка пету Исава.
Крај тог вијека – Исав је, а почетак сљедећег – Јаков је.
Рука човјечија – почетак је његов, а крај – пета његова. О другом Јездра, не питај Мене.
Ја у одговор рекох Њему: О, Владико Господе! Ако сам нашао милост пред очима Твојим,
Молим Те, покажи слуги Твоме крајње знаке Твоје, чији си дио показао мени прошле ноћи.
Одговори Он мени и рече: Устани на ноге твоје, и послушај глас, испуњен галамом,
И биће као да је земљотрес, на мјесту на којем ти стојиш, и не бој се.
Потом, када буде говор, ти се не ужасни; јер ће на крају бити ријеч, а основе земље разумјеће.
А пошто ријеч иде због њих самих, земља ће стрепити и бојаће се, јер зна да се крај њихов мора измјенити.
И би, када сам чуо глас, устадох на моје ноге, и слушах, и ево гласа који говори, а звук његов као галама од многих,
И рече: Ево, долазе дани када Ја почех приближавати се, како бих посјетио оне који живе на земљи,
Када ћу почети да наплаћујем од оних који неправдом својом начинише неправедно велику штету, и када се испуни одређено понижење Сиона.
А када се запечати вијек који почиње пролазити, тада ће бити ова знамења која ћу Ја показати: Књиге ће се отворити пред лицем тврдим, и сви ће заједно увидјети;
И једногодишња дјеца проговориће гласом својим, а трудне жене ће рађати недоношчад од три и четири мјесеца, и они ће остати живи, и ојачаће;
Засијана поља одједном ће изгледати незасијана, а пуне житнице показаће се празним;
Потом ће затрубити труба гласно, и када чују њу, сви ће се изненада ужаснути.
А биће то у вријеме ратовања друга против друга као непријатеља, и преплашиће се земља и они који живе на њој, и живи извори зауставиће се и три часа неће тећи.
Свако ко послије свега тога, о чему Ја предсказах теби остане жив, сам ће се спасти, и видјеће спасење Моје и крај вашег вијека.
И угледаће људи изабране, који не окусише смрти од рођења свога, и измјениће се срце живућих и обратиће се у другу свијест.
Јер ће се зло истријебити, и нестаће лукавство;
Процвјетаће вјера, побијеђена биће поквареност, јавиће се истина која толико времена остаде без плодова.
Док Он говораше, ја погледах на оног, пред којим стајаху.
И он рече мени: Ја дођох да покажем теби времена будућа.
Ако се ти опет будеш молио и опет седам дана будеш постио, ја ћу ти показати више у тај дан у коме те услиших.
Глас твој услиши Свевишњи; увидје Силни праведна дјела, увидје и чистоту коју чуваш ти од младости своје.
Зато Он посла мене да ти покажем све ово и поручим: уздај се и не бој се;
Не жури да помишљаш сујетно о првим временима, како не би исхитрено судио о временима посљедњим.
Послије свега ја се поново плачући молих, и такође постих седам дана, како би испунио три седмице заповијеђене мени.
Осме ноћи срце моје се поново узбуди, и ја почех говорити пред Свевишњим,
Јер се дух мој распали силно, и душа моја чезнуше.
И рекох ја: Господе! Ти си од почетка стварања говорио; у први дан си рекао: Нека буде небо и земља, и ријеч Твоја би и заврши се дјелом.
Тада се дизаше Дух, и тама се разлијегаше унаоколо и тишина: звука човјечијег гласа још не би.
Тада рече Ти да из ризница Твојих изађе обилно свјетло, како би се појавило дјело Твоје.
Другога дана створи Ти свод и рече му да подијели и раздвоји воде, тако да један дио буде горе, а други остане доле.
Трећег дана Ти рече водама да се саберу на седми дио земље, а шест дијелова исуши, како би они служили пред Тобом за осјемењивање и обрађивање.
Ријечи Твоје излазаше, и тог часа се извршаваше;
Одједном се јавило неизмјерно много плодова са различитим укусима, цвијеће по изгледу свом непромјењиво, са мирисом неизрециво пријатним: све то завршено би трећег дана.
Четвртог дана Ти рече да засија сунце, засвијетли мјесец, и распореди звијезде
И нареди, да ће служити човјеку који ће тек бити саздан.
Петог дана Ти рече седмом дијелу, на коме би сабрана вода, да пусти животиње, птице и рибе, што и би.
Вода празна и беживотна, на знак руке Божје, пусти животиње, како би сва покољења свједочила о дивним дјелима Твојим.
Тада Ти сачува двије животиње: једна се зваше бегемот, а друга левијатан.
И Ти их раздвоји једну од друге, јер седми дио гдје бјеше сабрана вода, не могоше их држати заједно.
Бегемоту Ти даде један дио земље, исушене у трећем дану, да обитава у њему, на коме је хиљаду гора.
Левијатану даде седми дио водени, и сачува га, како би био храна ономе коме Ти хоћеш, и када хоћеш.
Шестога дана заповиједи Ти земљи да пусти пред Тобом стоку, звијериње и ситне животиње;
А послије њих Ти створи Адама, кога постави да господари над свим Твојим створењима од ког се изродисмо сви ми и народ, који Ти изабра.
Све ето рекох ја пред тобом Господе, јер за нас Ти сазда вијек овај.
О осталим народима, који се изродише од Адама, Ти рече да нису ништа, као испљувак, и сву множину њихову Ти упореди са капљама, које капљу из суда.
И сада Господе, ево тих народа, за ништа по Твоме признању, почеше владати над нама и прождирати нас.
Ми који смо народ Твој, који Ти назва Твојим првенцем, једнородним, љубазнијем Твојим, предани смо у руке њихове.
Ако је за нас саздан вијек овај, зашто не добијамо ми наслијеђе у овом вијеку? И докле?

(Глава 7)

Када ја заврших са изговарањем ових ријечи, послан би ка мени анђео, који би послан ка мени и пријашњих ноћи,
И рече мени: Устани Јездра и послушај ријечи које ја дођох да ти кажем.
Ја рекох: Говори господине мој. И он рече мени: Море је распрострто на широком мјесту, како би било дубоко и неизмјерно;
Али улаз у њега налази се на узаном мјесту, које је слично ријекама.
Ко пожели да иде на море и да га види, или да господари над њим, тај, уколико не прође кроз тјеснаце, како може доћи до ширине?
Или друга сличност: Град изграђен и постављен на равници, и напуњен свакојаким благом;
Али је улаз и њега тијесан и постављен на литици, тако да је на десној страни огањ, а на лијевој страни дубока вода.
Између њих, то јест између огња и воде, лежи само једна стаза на којој може да се смјести, не више него само стопа човјечија.
Ако град тај буде дат у насљедство човјеку, како ће он примити своје насљедство, ако никада не прође опасности које га чекају на прилазу?
Ја рекох: Тако је Господе. И Он рече мени: Таква су и дјела Израиља.
За њих Ја створих вијек; али када Адам наруши Моје уредбе, одређено је према ономе што је урађено.
И направљени су улази у вијек овај тјесним, болешљивим, тегобним, такође уским, лукавим, испуњени биједом и захтијевају велики труд.
А улази будућега вијека су пространи, безопасни, и доносе плод бесмртности.
Тако, уколико они који ходе, који живе, не прођу кроз то тијесно и биједно, не могу добити оно што је припремљено.
Зашто си клонуо што си пролазан, и зашто се буниш што си смртан?
Зашто ниси ставио у срце своје оно што ће бити, него си ставио оно што је сада?
Ја одговорих и рекох: Владико Господе! Ево, Ти одреди законом Твојим, да ће праведници наслиједити то, а грешници погинути.
Праведници издржавају тјесноћу, надају се пространоме, а нечастиви живе не претрпјевши тјесноћу, и неће видјети пространога.
И Он рече мени: Нема судије повише Бога, и нема оног који боље разумије од Свевишњег.
Гину многи у овом животу, зато што не раде по постављеном им закону Божјем.
Јер строго заповиједи Бог онима који дођоше, када су они дошли, шта да раде да би живјели, и шта да држе да не би били кажњени.
А они не послушаше и успротивише се Њему, поставивши у себе помисли сујетне.
Полакомише се и грешно заведоше, говораше о Свевишњем да Њега нема, и не познаше путеве Његове,
Презреше закон Његов, одбацише завјете Његове, не имадоше вјере да врше обреде постављене од Њега, и не чинише дјела Његова.
И зато Јездра, пустима пусто, а пунима пуно.
Ево иде вријеме када ће доћи знаци, које Ја предсказах теби, и појавиће се млада, и јавивши се показаће, - скривену њену земљу.
И свако ко се спасе од прије набројаних зала, видјеће чудеса Моја.
Јер ће се појавити Син Мој Исус са онима који су са Њим, и они који су остали уживаће четири стотине година.
А послије тих година замукнуће Син Мој Христос и сви људи, који буду дисали.
И обратиће се вијек у древни мук на седам дана, једанко ономе како је било у почетку, тако да неће остати нико.
Послије тих седам дана, устаће успавани, и умријеће покварени.
И предаће земља оне који у њој спавају, и прах оне који тихо у њему обитавају, а ризнице предаће повјерене им душе.
Тада ће се појавити Свевишњи на пријестолу суда, и нестаће невоље, и окончаће се трпљење.
Суд ће бити један, истина ће се успоставити, вјера ојачати.
Потом ће слиједити дјела, откриће се награде, остаће правда, а престаће господарење неправде.
Ја рекох: Авраам се први мољаше за Содомљане; Мојсије – за оце, који сагријешише у пустињи;
Исус (Навин) послије њега – за Израиљ у дане Ахана;
Самуило и Давид – за погубљене, Соломон – за оне који дођоше на освећење;
Илија – за оне који донесоше дажд, и за мртваца како би он оживео;
Језекија – за народ у дане Сенахирима, и многи – за многе.
Ако су се тада, када је ојачала трулеж и умножила се неправда, праведни молили за неправедне, зашто тога нема и сада?
Он одговори мени и рече: Садашњи вијек није крајњи; славе у њему често нема, и зато се молише за немоћне.
Дан суда биће крај времена овог и почетак времена будуће бесмртности, када прође труљење,
Скрати неуздржавање, прекине невјерје, а узрасте правда, оснажи истина.
Тада нико неће моћи спасити оног који гине, нити погубити оног који је побједник.
Ја одговорих и рекох: Ево моје ријечи прве и посљедње: Боље је било не давати земље Адаму, или, када је већ дана, спријечити га како не би сагријешио.
Каква је корист људима – у садашњем вијеку живјети у жалости, а по смрти очекивати казну?
О, шта уради ти Адаме? Када ти сагријеши, тада се десио пад не тебе само једнога, него и нас који се од тебе изродисмо.
Каква је корист нама, ако нам је обећано вријеме бесмртности, а ми чинисмо смртна дјела?
Нама је предсказана вјечна нада, а ми непотребно постадосмо сујетни.
Нама су припремљена боравишта здравља и спокоја, а ми живјесмо рђаво;
Припремљена слава Свевишњега, како би покрила оне који живјеше кротко, а ми ходисмо по путевима злим.
Појавиће се Рај, плод у коме пребивају нетрулежни и у којем је покој и исцјељење;
Али ми нећемо ући у њега, зато што се обраћасмо ка мјестима неплодним.
Свијетла звијезда обасјава лица оних који имаше уздржања, а наша лица – у црној су тами.
Ми не помишљасмо у животу када чинисмо безакоње, да ћемо по смрти пострадати.
Он одговори и рече: То је – размишљање о борби, коју је дужан водити на земљи рођени човјек,
Како би, ако буде побјеђен претрпио то о чему ти говори, а ако побиједи добије ово о чему Ја говорих.
То је тај живот о којем је говорио Мојсије, када живеше и народу говораше: Изабери себи живот, како би живио.
Али они му не вјероваше, ни пророцима послије њега, ни Мени који говорих њима,
Да неће бити жалости због погибељи њихове, као што ће бити радости због оних којима је припремљено спасење.
Ја одговорих и рекох: Знам Господе да се Свевишњи назива милосрдним, зато што помилује оне који још не нађоше мир,
И милује оне који проводе живот у закону Његову.
Он је дуготрпељив, јер показује дуготрпељивост према грешницима, као према Својим створењима.
Он је дарежљив, јер даје по потреби,
И многомилостив, јер увећава милост Своју према онима који живе сада и који живјеше, и ка онима који ће живјети.
Јер ако не би увећавао Он своју милост, не би могао вијек да живи са онима који обитавају у њему.
Он дијели дарове; јер ако не би даривао по благости Својој, да олакша починитељима бесчашћа од њиховог безакоња, не би остао у животу ни десет-хиљадити дио људи.
Он је судија, и ако не би опраштао онима који су створени ријечју Његовом, и не истријеби њихову множину преступа,
Може бити да би од безбројне множине остало само њих неколико.

(Глава 8)

Он одговори мени и рече: Овај вијек Свевишњи створи за многе, а будући није за многе.
Рећи ћу теби Јездро, једнако. Као што кад упиташ земљу, она каже теби да даје веома много твари од које се праве глинене ствари, а нема много праха од којег бива злато, тако су и дјела садашњега вијека.
Многи су створени, али се неће многи спасити.
Ја одговорих и рекох: Душо! Пождери смисао и прогутај мудрост.
Јер си ти обећала послушати, и пожељела прорицати, а теби је дато времена само да би живјела.
О, Господе! Еда ли Ти нећеш дозволити слузи Твоме да се помоли пред Тобом да дарујеш срцу нашем сјемена и разуму да обради, како би се произвео плод по коме би могли живјети сви заведени који носе име човјечије?
Ти си један, и ми смо једино створени рукама Твојим, као што си рекао Ти.
И као што се у утроби материној образује тијело, и Ти му дајеш дијелове, као што се чува Твоје створење у огњу и води, и као што девет мјесеци трпи у себи Твоје створење Твоју твар која је у њему створена?
И чувар и чувани, и то и друге чуваш, и утроба матере у своје вријеме даје то сачувано, што је у њој израсло.
Ти нареди да се из самих дијелова, то јест из дојака даје млијеко, и оно је плод дојака,
Да се храни саздано до неког времена, а послије предајеш њега Твојему милосрђу.
Ти васпита њега Твојом правдом, научи њега Твоме закону, започе у њему Твој разум,
И умртвиш га, као Твоје створење, и опет оживиш као Твоје дјело.
Ако Ти погубиш сазданог са таквом бригом, кога је по заповијести Твојој лако и саградити, зашто би и сачувао то што је било саздано.
И сада Господе ја говорим: О сваком човјеку Ти највише знаш; али говорим о народу Твоме за ким болујем,
О наслијеђу Твоме, за киме проливам сузе, о Израиљу, за киме патим, о Јакову, за киме тугујем.
Молићу се пред Тобом за себе и за њих, јер увидјех гријехе и пад наш, нас који живимо на земљи.
И ја чух, да ће ускоро доћи Судија.
Зато услиши мој глас, послушај пажљиво ријечи моје, и ја ћу говорити пред тобом.
И рекох: Господе вјечно-живући, чије су очи окренуте на висине небеске,
Чији је пријестол непроцјењив и слава недостижна, пред Ким дрхћући стоје војске анђела, који служе у вјетру и огњу, Чија је ријеч истинита и непромјењива,
Заповијести силне и власт страшна, Чији поглед исушује бездане, гњев растапа планине и истина пребива вавијека!
Услиши молитву слуге Твога, и послушај пажљиво мољења створења Твога.
Док живим говорићу, и док разумијем одговараћу. Не гледај на гријехе народа Твога, него на оне који Тебе у истини служише;
Не обраћај пажњу на нечастива дјела безбожника, него на оне који завјете Твоје чуваше и у биједи;
Не мисли о онима који пред Тобом лажљиво поступаше, него се сјети оних који по вољи Твојој познаше страх;
Немој погубити оне који живјеше као стока, него погледај на оне који јасно учише закон Твој;
Не гњеви се на оне који припадају дивљим звијерима;
Него љуби оне који се стално уздаше у правду Твоју и славу.
Јер ми и оци наши од таквих болести страдамо;
А Ти, ради нас грешних називаш се милосрдним.
Ако Ти пожелиш да помилујеш нас, назваћеш се милосрдним, јер ми немамо дјела праведна.
Праведници који много дјела стекоше, по сопственим дјелима добиће награду.
Шта је човјек да се Ти гњевиш на њега, и род заведени, да си Ти толико огорчен на њих?
Заиста, нема никог од рођених који не поступи нечастиво, и од оних који исповиједају Тебе нема никога који не сагријеши.
Јер се у томе призива правда Твоја и благост Твоја, Господе, када помилујеш оне који не имаше довољно добрих дјела.
Он одговори мени и рече: Праведно си рекао нешто, и по речима твојим нека и буде.
Јер уистину не помишљам Ја о дјелима сазданих који сагријешише, прије смрти, прије суда, прије погибељи;
Него се веселим подвизима праведних, и спомињем како су застрањивали, како се спасише и стараше се о заслуженој награди.
Како рекох Ја тако нека буде.
Као што онај који ради на земљи сије у земљу многа сјемена и сади многа растиња, али се не сачува све посијано током времена, и не укоријени све посађено, тако и они, који су посијани у свим вијековима, неће се сви спасити.
Ја одговорих и рекох: Ако сам придобио благодат, рећи ћу.
Као што сјеме земљорадника, ако не изађе, или не добије на вријеме дажда Твога, или се повриједивши од превише дажда, погине:
Тако и човјек, саздан рукама Твојим, - и Ти називаш њега првообразним, зато што је сличан Теби, за кога сазда све и кога Ти направи сличним сјемену земљорадника.
Не гњеви се на нас, него поштеди народ Твој и помилуј наслијеђе Твоје, - јер си Ти милосрдан ка створењима Твојим.
Он одговори мени и рече: Садашњост садашњим, будуће будућим.
Много шта недостаје теби да би ти могао љубити саздање Моје више од Мене, иако се Ја често приближавах ка теби самом, а ка неправедним никада.
Али и у томе си ти диван пред Свевишњим,
Што си смирио себе како је и прикладно теби, и не судиш о себи тако, како би много славио међу праведнима.
Многе и мучне невоље имаће они који насељавају вијек у посљедња времена, зато што ходише у великој гордости.
А ти се брини о себи, и са сличнима себи тражи славу;
Јер је вама отворен рај, посађено дрво живота, предсказано будуће вријеме, спремно изобиље, саграђен град, припремљен починак, савршена благост и савршена премудрост.
Коријен зла је запечаћен далеко од вас, немоћ и смрт је сакривена од вас, а трулеж бачена у ад у заборав.
Прођоше болести, и на крају се показа скровиште бесмртности.
Не испитуј више о множини оних који гину.
Јер они, добивши слободу презреше Свевишњега, занемарише закон Његов и оставише путеве Његове,
А још и праведнике Његове погазише,
И говорише у срцу своме: нема Бога, иако знадоше, да су смртни.
Као што вас чека оно о чему говорих раније, тако и њих – жеђ и мучење, који су припремљени. Бог не хтједе погубити човјека,
Него сами створени обеславише име Оног који их створи, и бијаху незахвални ка Оном који им припреми живот.
Зато се суд Мој сада приближава, -
Који Ја не открих свима, него само теби и неколицини, теби сличним. Ја одговорих и рекох:
Ево сада Господе, Ти показа мени много знакова које ћеш Ти почети творити на крају, али не показа у које вријеме.

(Глава 9)

Он одговори мени и рече: Измјерени измјери вријеме у самом себи, и када схватиш да је прошао један дио знакова које прије рекох,
Тада ћеш схватити да је то вријеме у коме ће почети Свевишњи да посјећује вијек од Њега саздан.
Када се покажу у вијеку колебања мјеста, смутња народа,
Тада ћеш схватити да је о томе говорио Свевишњи од дана, који бијаху прије тебе, од почетка.
Као што све што је створено у вијеку има почетак, исто тако и крај, и свршетак бива јаван:
Тако и времена Свевишњега имају почетак, откривају се чудесима и силом, а сврештак се јавља дјелима и знамењима.
Сваки који се спасе и издржи у дјелима својим и вјери којом вјерујете, избјећи ће предсказане муке,
Остаће и видјеће спасење Моје на земљи Мојој и у предјелима Мојим, које Ја осветих Себи вавијека.
Тада ће зажалити они који сада одступише од путева Мојих, а они који их одбацише са презиром остаће у мукама.
Они који не познадоше Мене, добише за живота насладу,
И гнушаше се закону Моме не разумјевши га, него га презревши, док још имаше слободу и док још би отворено мјесто за покајање,
Ти ће познати Мене послије смрти у мукама.
Не запиткуј више како ће се нечастиви мучити, него истражуј како и када ће се спасити праведни, којима припада вијек и зарад којих је вијек.
Ја одговорих и рекох:
Ја прије говорих и сада говорим и послије ћу говорити, да је више оних који ће погинути, него оних који ће се спасити, као талас што је већи од капље.
Он одговори мени и рече:
Каква је њива, таква су сјемена; какви су цвјетови, такве су боје; какав је радник, такво је дјело; какав је земљорадник, такво је обрађивање; јер то бјеше вријеме вијека.
Када ја припремих вијек, прије него он би за обитавање ових који живе сада у њему, нико Мени није противрјечио.
А сада, када вијек овај би саздан, нарав створених поквари се при неоскудној жетви, и при неистраженом закону.
И погледах Ја вијек, и гле, показа се опасност од помисли које се појавише у њему.
Ја увидјех и поштедих њега, и сачувах за Себе једну бобу из виноградског грозда и једну садницу од многих.
Нека погине множина која се узалуд и родила, а сачува боба Моја и садница Моја коју Ја узгојих са великим трудом.
А ти, када прође седам дана оних, не пости једнако у њима,
Изађи на цвјетно поље, гдје нема саграђених кућа, почни се хранити само пољским цвјетовима и не кушај меса, не пиј вина, него само цвјетове,
Моли се Свевишњем непрестано, и Ја ћу доћи и говорити са тобом.
И одох ја, као што Он рече мени у поље, које се назива Ардат, и сједох тамо међу цвјетове и једох пољске траве, и би мени храна од њих да се заситим.
Послије седам дана лежах на трави, и срце моје опет се помути као и прије.
И отворише се уста моја и почех говорити пред Свевишњим и рекох:
О, Господе! Који јављаш Себе нама, Ти се јави оцима нашим у пустињи непроходној и бесплодној, када они изађоше из Египта,
И рече: Слушај Мене Израиљу и пази на ријечи Моје, сјеме Јаковљево.
Ево Ја ћу посијати у вама закон Мој, и израшће у вама плод, и ви ћете славити у њему вјечно.
Али оци наши добивши закон, не испунише га и заповијести твоје не чуваше, а плод закона Твога не погину и не може да погине, јер би Твој,
Него који добише закон пигинуше, не сачувавши оно што је у њима било посијано.
Обично буде, ако је земља примила сјеме, или море брод, или некакав суд храну или пиће, и ако буде уништено то у чему је посијано, или то у шта је метнуто,
У том случају погине заједно и оно што је посијано, или метнуто, или примљено, и примљено не остане нама. Али са нама није тако.
Ми, примивши закон сагријешисмо, погинусмо исто као и срце наше које га прими;
Али закон не погину, него остаде у својој сили.
Када ја говорих то у срцу моме, ја гледах очима мојим и видјех на десној страни жену; и гле, она плакаше и ридаше са великим вапајима и јако болном душом; одјећа јој би раздерана а на глави њеној би пепео.
Тада оставих ја размишљања којима сам био занијет, и обратих се ка њој и рекох јој:
Због чега плачеш, због чега је тако тужна душа твоја?
Она рече: Остави ме господине мој да плачем за собом и повећавам бол, јер сам веома огорчена у души и веома понижена.
Ја упитах њу: Шта ти се догодило? Кажи ми. И она одговори мени:
Била сам неплодна, слушкиња твоја, и нисам рађала имајући мужа тридесет година.
Сваки час и сваки дан у тих тридесет година ја молих Свевишњега непрестано,
И услиши мене Бог, слушкињу твоју, послије тридесет година увидје смјерност моју, видје тугу моју и даде ми сина, и ја се силно обрадова њему и муж мој и сви суграђани моји, и ми много прослависмо Свевишњега.
Ја га подигох са великом муком,
И када он порасте и пође да узме себи жену, ја поставих дан за пировање.

(Глава 10)

Али када син мој уђе у женидбену собу своју, он паде и умре.
И упалисмо сви ми свјетиљке, и сви сусједи моји дођоше да утјеше мене, и ја починух у ноћ другога дана.
Када сви престадоше да тјеше мене, како би ме препустили починку, ја устадох у ноћи, побјегох и дођох као што видиш на ово поље.
И мислим да се не враћам у град, него да останем овдје и не једем, нити пијем, него да непрестано плачем и постим док не умрем.
Напустивши размишљања којима сам се занимао, ја јој са гњевом одговорих и рекох:
О, најбезумнија од свих жено! Не видиш ли нашу тугу и шта нас снађе, -
Јер Сион, матер наша, тугује неизмјерно, крајње понижена, и плаче горко?
И сада када сви ми тугујемо и жалостимо, јер смо сви ожалошћени, хоћеш ли ти туговати за једним сином твојим?
Упитај земљу и она ће ти рећи, колико је она дужна оплакивати пад толико много оних који се родише на њој;
Јер сви се родише из ње од почетка, и други који ће тек изаћи, а једва сви да неће погинути, и толика множина њих се предаје на истребљење.
Зато ко је дужан више туговати, ако не она која изгуби толико много, а не ти која тугујеш над једним?
Ако кажеш мени: Плач мој није једнак плачу земље, јер се ја ослободих плода утробе моје који ја носих са бригом и родих у боловима;
А земља – по својству земље; на њој садашње мноштво како одлази, тако и долази.
И ја кажем теби да као што си ти тешко родила, тако и земља даје плод свој човјеку који је од почетка обрађује.
Зато се уздржи сада од туге твоје и снажно носи губитак који ти се десио.
Јер ако ти признајеш за праведне одлуке Божје, у своје вријеме ћеш добити сина и бићеш међу женама прослављена.
Зато се врати у град мужу твоме.
Али она рече: Нећу урадити тако, нећу се вратити у град, него ћу овде умријети.
Продужих да говорим са њом и рекох:
Не ради то него послушај савјет мој. Јер колика је биједа Сиона? Утјеши се ради жалости Јерусалима.
Јер ти видиш да је светиште наше опустошено, олтар наш преврнут, храм наш разрушен,
Псалтир наш уништен, пјесма умукла, радост наша исчезла, свјетлост свјетиљки наших угашена, ковчег завјета нашег опљачкан, Свето наше оскврнављено, и име које нам је дато изругано, дјеца наша претрпјеше срамоту, свештеници наши претучени, левити наши одведени у ропство, дјевице наше оскврнављене, жене наше претрпјеше насиље, праведници наши одвучени, дјечица наша изгинуше, младићи наши у ропству, снажни наши изнемогоше;
И што је од свега најтеже, застава Сиона лишена је славе своје, јер је предана у руке непријатеља наших.
Због тога остави велику тугу твоју, и одложи множину жалости твоје, како би помиловао тебе Силни, и Свевишњи даровао теби успокојење и олакшао тежину.
Док говорих ријечи моје њој, одједном сину лице и поглед њен, и гле, вид постаде блистав, тако да сам ја устрашен њом, размишљао шта би то могло бити.
И гле, она изненада испусти толико гласни и толико страшан звук гласа, да се од тог звука жене потресе земља.
И ја видјех, и гле, жена се више не указа мени, него сазидани град, и мјесто његово указа се на широким темељима, и ја устрашен јако узвикнух и рекох:
Где је анђео Урило који у почетку дође мени? Јер он доведе мене у такво стање ума у коме циљ мога стремљења нестаде, и молитва моја претвори се у срамоту.
Док ја говорих то он дође ка мени;
И ја видјех себе, и гле, ја лежах као мртав и у бесвјесном стању; он узе мене за десну руку, ојача ме и поставивши на ноге рече ми:
Шта је са тобом? Од чега се мути разум твој и осјећања срца твога? Од чега се мути?
Од тога, одговорих ја њему, што ти остави мене, и ја поступах по ријечима твојим изађох на поље, и видјех и још видим то што не могу објаснити.
А он рече мени: Стој као човјек, и ја ћу ти објаснити.
Говори ми господине мој, рекох ја, само ме не остављај како не бих изненада умро:
Јер ја видјех што не знадох, и слушах што не знам.
Осјећај мој обмањује мене, или душа моја сањари у сну?
Зато те молим да објасниш мени, слуги твоме, овај занос ума мог. Одговарајући ми рече он:
Послушај пажљиво мене, и ја ћу научити тебе, и објаснићу теби то што те је устрашило: Јер Свевишњи открива теби многе тајне.
Он види прав пут твој, како ти непрестано тугујеш због народа твог и јако се жалостиш због Сиона.
Овакво је значење утваре која се овдје јавила теби:
Жена коју си видио уплакану и покушао да утјешиш,
Која послије постаде невидљива, али се појави теби град сазидани,
И која теби исприча о смрти сина свога, ево шта значи:
Жена коју си видио, то је Сион. А што рече теби та коју си видио је град само што је сазидан,
Како је она тридесет година била неплодна, тим указује на то да у наредних тридесет година у Сиону не би принесена жртва.
По истеку тридесет година неплодна роди сина: То је било онда када Соломон сазида град и принесе жртве.
А што она рече теби како је са муком васпитала њега, то бјеше живот у Јерусалиму.
А то што је син њен како је она рекла теби, улазећи у женидбену собу своју пао и умро, то је био пад Јерусалима.
И ето, ти видје сличност њену, како она туговаше за сином, покушао си да утјешиш њу за оно што се десило: Зато је требало открити теби све.
Сада Свевишњи, видећи како ти тугујеш душом и свим срцем болујеш за њим (Јерусалимом), показаће теби свјетлост славе његове и љепоту његову.
Због свега тога ја рекох теби да живиш у пољу гдје нема кућа.
Ја сам знао да ће Свевишњи показати теби то;
Због тога ти и рекох да дођеш у поље гдје нема темеља здања.
Јер не може дјело човјечијег саздања преживјети ондје гдје ће се указати град Свевишњега.
Зато не бој се, и да се не страши срце твоје, него изађи и погледај на свјетлост и велелепност здања, колико могу видјети очи твоје.
Послије тога послушај колико могу слушати уши твоје.
Ти си блаженији од многих и призван си ка Свевишњему, као неколицина.
И сутрашњу ноћ остани овде,
И Свевишњи ће показати теби у виђењу величанствена дјела, које Он створи за становнике земље у посљедње дане.
И спавах ја ту ноћ и сљедећу како он рече мени.

(Глава 11)

И видјех ја у сну, и гле, подиже се са мора орао који имаше дванаест крила пернатих и три главе.
И видјех ја: Распростре он крила своја над свом земљом, и сви вјетрови небески дуваше на њега и сакупише се облаци.
И видјех ја како из пера његових излазише друга мала пера, а из њих излазише још мања и краћа.
Главе његове починуше а средња глава би већа од других глава, али исто почиваше са њима.
И видјех ја: Како орао летише на крилима својим и цареваше над земљом и над свим становницима њеним.
И видјех ја како је све под небесима било покорно њему, и нико се не супростави њему, ни једна од твари постојећих на земљи.
И гле, орао стаде на канџе своје и испусти глас ка перима својим и рече:
Не бдијте сви заједно; спавајте свако на свом мјесту и бдијте једно по једно,
А главе нека се сачувају за посљедња времена.
Видјех ја да глас његов не излазише из главе његове, него из средине тијела његовог.
Ја избројах мала пера његова; њих би осам.
И гле, са десне стране подиже се једно перо и зацари се над свом земљом.
И док цареваше дође крај његов, и нестаде мјеста његовог; затим се подиже друго перо и цареваше; то владаше дуго времена.
Када оно цареваше и приближи се крај његов, како би и оно нестало као и прво,
и гле, зачу се глас који рече њему:
Послушај ти, које толико времена владаш земљом! Ево шта ћу јавити теби, прије него што почнеш нестајати:
Нико послије тебе неће владати толико времена као ти, чак ни половину тога.
И подиже се треће перо и владаше као и раније, али нестаде и оно.
Тако би и са свим другим: Она владаше а потом исчезаваше заувијек.
Ја видјех како временом са десне стране подизаше се сљедећа пера како би добила власт, и нека од њих владаше али изненада нестајаше;
Остали се послије њих подигоше али не добише власт.
Послије овога не појављиваше се више тих дванаест пера, а ни два мала пера;
И не остаде на тијелу орла ништа, поред двију глава починувших и шест малих пера.
Ја видјех, и гле, од шест малих пера одвојише се два и остадоше под главом која би на десној страни, а четири остадоше на свом мјесту.
Потом пера испод крила покушаше да се подигну и завладају;
И гле, једно се подиже али у исти час нестаде;
А и сљедећа нестадоше још раније него пријашња.
И видјех ја: Гле, два пера која остадоше покушаше такође царевати.
Када она покушаше, једна од починувших глава која би средња пробуди се, и она би већа од осталих двију глава.
И видјех ја како се друге двије главе сјединише са њом.
И та глава, обративши се оним које бијаху сједињене са њом, пождера два пера под крилом која покушаше царевати.
Та глава престраши сву земљу и владаше над становницима земље са великим угњетавањем, и држаше власт над земаљским свјетом више од свих крила, која бијаху.
Послије тога видјех како и средња глава одједном нестаде као и крила;
Остадоше двије главе које на сличан начин цареваше на земљи и над њеним становницима.
И гле, глава са десне стране прождра ту која би на лијевој.
И слушах глас који говораше мени: Гледај пред собом и размишљај о томе што видиш.
И видјех ја: Гле, као да лав истрчавши из шуме ричући, испусти човјечији глас ка орлу и рече:
Слушај шта ћу ја говорити теби и шта ти говори Свевишњи:
Ниси ли ти који остаде од четири звијери, које Ја поставих да царују у вијеку Мом, како би кроз њих дошао крај времену том?
И четврти који од њих дође, побиједи све пријашње звијери и држаше вијек у великом трепету и сву васељену у љутом угњетењу, и са тегобним стегама подвлашћене, и тако дуго времена обитаваше на земљи у курварству.
Ти си судио земљи не по правди;
Ти си притјеснио кротке, увриједио мирољубиве, љубио си лажљиве, разорио шаторе оних који доносише корист, и разрушио зидове оних који не чинише теби штету.
И дође до Свевишњег неправда твоја, и гордост твоја – ка Силноме.
И погледа Свевишњи на времена и године, и ево, они се завршише, и испуни се мјера злодјела твојих.
Зато нестани ти орле, са страшним крилима твојим, са гнусним перима твојим, са злим главама твојим, са жестоким канџама твојим и са свим бескорисним тијелом твојим,
Како би одахнула сва земља и ослободила се твог насиља, и надала се суду и милосрђу свог Творца.

(Глава 12)

Док је лав говорио орлу те ријечи ја видјех,
Да се не појављује више глава која остаде заједно са четири крила, која пређоше код ње и подигоше се како би царевали, а чије царство би слабо и испуњено побунама.
И ја видјех, и гле, и она нестадоше и цијело тијело орла сагори, и ужасну се земља и ја од узнемирености и опијености ума, и од великог страха пробудих се и рекох духу моме:
Ето шта си учинио себи, јер испитивах путеве Свевишњега.
Ево ја још трептим срцем и веома изнемогох духом мојим, и нема у мени никакве снаге од великог страха који ме порази те ноћи.
Зато ћу се сада помолити Свевишњему, како би ме Он ојачао до краја.
И рекох ја: Владико Господе! Ако сам нашао благодат пред очима Твојим, ако ме Ти нађе праведним међу многима, и ако је молитва моја заиста изашла пред лице Твоје,
Ојачај ме и покажи мени, слузи Твоме, значење тог страшног привиђења, како би се потпуно смирила душа моја:
Јер Ти пресуди да сам достојан да ми се покажу посљедња времена. И Он рече мени:
Овакво је значење привиђења тог:
Орао којег си видио да узлази од мора је царство, показано у привиђењу Данила, брата твога;
Али њему не би објашњено ово што Ја сада објашњавам теби.
Ево долазе дани када ће се подићи на земљи царство веће и страшније него сва царства, која бијаху прије њега.
У њему ће царевати, један послије другог, дванаест царева.
Други од њих ће почети царевати, и држаће власт већу дужину времена него остали од дванаест.
Такво је значење дванаест крила које си видио.
А што си чуо глас који говораше, који не долазише од глава орла, него из средине тијела његовог,
То означава да ће у вријеме тог царства настати немале свађе, и царство ће се подвргнути опасности пада; али неће пасти тада и остаће у првобитном облику свом.
А што си видио осам малих пера испод крила, сједињених са крилима, то значи,
Да ће устати у царству осам царева, чија ће времена бити лака и године краткотрајне, и два од њих ће погинути.
Када се приближе средња времена, четири ће се сачувати за то вријеме, када буде близу крај његов; а два ће се сачувати за крај.
А што си видио три главе да одмарају, то значи,
Да ће у посљедње дане царства Свевишњи подићи три царства и покорити им многе друге, и они ће владати над земљом и становницима њеним,
Са већим стегама него сва која бијаху прије; и зато су и названи главама орла,
Јер су она та која ће довршити безакоња његова и поставити крај њему.
А што си видио да се велика глава више не јављаше, то значи да ће један од царева умријети на постељи својој, свакако у мукама,
А двојицу осталих прождријеће мач;
Мач једног прождијреће оног који је са њим, али ће и он у посљедње вријеме умријети од мача.
А што си видио два пера испод крила да су прешла на главу, налазећи се са десне стране,
То су они које Свевишњи сачува на крају царства, то је царство сиромашно и испуњено неспокојом.
Лав ког си видио да се појавио из шуме ричући, и говорећи ка орлу и осуђујући га за неправде његове свим ријечима његовим које си слушао,
То је – Помазаник, чуван од Свевишњег за крај против њих и бесчашћа њихових, Који ће их осудити и поставити пред њих стеге њихове.
Он ће их ставити на суд живих, и осудивши их, казнити их.
Он ће по милосрђу избавити остатак народа Мога, оне које сачувах у предјелима Мојим, и обрадоваће их све док не дође крај, дан суда о којем Ја рекох теби у почетку.
Такав је сан, који си видио, и такво је значење његово.
Ти си једини био достојан да сазнаш ту тајну Свевишњега.
Све то што си видио, запиши у књигу и стави на скривено мјесто;
И научи томе мудре из народа твога, чија срца налазиш да су способна да им се то принесе и да се нахране том тајном.
А ти пребивај овдје још седам дана, како би ти показано било све што је Свевишњему угодно да покаже теби. И оде од мене.
Када по истеку седам дана сав народ сазнаде да се нисам вратио у град, окупише се сви и мали и велики, и дођоше ка мени говорећи:
Шта смо сагријешили ми теби? И чиме увриједисмо тебе, тако да ти, оставивши нас, сједиш на овом мјесту?
Ти си једини од свег народа остао нама, као грозд од винограда, као свјетиљка у тамном мјесту и као пристаниште за брод, спасен од невремена.
Еда ли су мале невоље којима допадосмо?
Ако нас ти оставиш, боље би било за нас да смо изгорјели када је горио Сион.
Јер ми нисмо бољи од оних који умријеше тамо. И плакаше они са великим вапајима. Одговарајући им рекох:
Надај се Израиљу, и не тугуј доме Јаковљев;
Јер се сјети вас Свевишњи, и Силни не заборави вас у невољи.
И ја не остави вас и не отиђох од вас, него дођох на ово мјесто како би се помолио за разорени Сион и да затражим милосрђе за понижену светињу вашу.
Сада идите сваки дому своме, а ја ћу доћи ка вама послије ових дана.
И пође народ, као што сам му рекао у град,
А ја остадох у пољу у наредних седам дана како ми је речено, и једох у те дане само цвијеће пољско, а трава ми би храна.

(Глава 13)

И послије седам дана ја уснух ноћни сан:
Гле, подиже се вјетар са мора како би помутио све таласе његове.
Ја погледах, и гле, изађе силни човјек са војском небеском, и куда год он окрену лице своје да погледа, све трепташе што се нађе од погледом његовим;
И куда год изађе глас из уста његових, изгорјеше сви који чуше глас његов, слично као кад се топи восак који се изложи огњу.
И послије тога видјех ја: гле, сакупи се мноштво људи којим не би броја, од четири вјетра небеска како би савладали тог човјека који се подиже са мора.
Видјех ја, и гле, он изваја себи велику гору и узлети на њу.
Ја се трудих да видим тај крај или мјесто, откуд извајана би та гора, али не могох.
Послије тога видјех ја да сви који се сакупише да побиједе њега, веома се уплашише али једнако се осмјелише да ратују.
Он онда, када увидје множину устремљених који иђаше, не подиже руку своју ни копља не држаше ни никаквог оружја ратног;
Него само, како ја видјех, испушташе из уста својих као што би било дување огња и из усана својих – као што би било дисање пламена, са језика свога пушташе буре искри, и све се то помијеша заједно: и дување огња и дисање пламена и силна бура.
И усмјерено нападе на ту множину коју се спреми да порази, и сажеже све, тако да ништа не остаде да се види од безбројне множине сем праха, и би само задах од дима; видјех ја то, и уплаших се.
Послије свега видјех тог човјека да силази са горе и како дозива ка себи друго мноштво, смирено.
И многи приступише ка њему, неки са лицем веселим а неки са тужним, неки бијаху свезани, неке приносише, - и ја изнемогох од великог страха, пробудих се и рекох:
Ти од почетка показа слузи Твоме чудеса ова и одреди мене достојним да се прими молитва моја;
Покажи ми и значење сна овог,
Зато што, како ја разумијем умом мојим, лоше је онима који буду остављени до тих дана, а још је горе онима који не буду остављени.
Јер они који нису остављени бијаху тужни.
Сада ја разумијем шта је то, што је остављено за посљедње дане, што ће да их снађе, али и оне који су остављени.
Јер они дођоше у велике опасности и велике потешкоће, како показаше снови.
Али је боље наћи се у опасности и претрпјети је, него пријећи попут облака из свијета овог и не видјети ово што ће бити у посљедња времена. Он одговори мени и рече:
И значење привиђења Ја ћу рећи теби, и о чему си говорио открићу теби.
То како си говорио о онима који су остављени, ево објашњења:
Који је издржао опасност у оно вријеме, тај се сачувао, а они који упадоше у опасност, то су они који имаше дјела и вјеру Свемогућег.
Зато знај, да су они који су остављени блаженији од умрлих.
Ево објашњења привиђења: то што си видио човјека који изађе из средине мора,
То је Онај, ког Свевишњи чуваше дуго времена, који ће сам собом да избави створења своја и усмјери оне који су остављени.
А што си видио да излази из уста његових као вјетар, огањ и бура,
И што није држао ни копља ни никаквог ратног оружја, него је усмјерење Његово поразило мноштво које је дошло да побиједи Њега, ево објашњење:
Ево, долазе дани када ће Свевишњи почети да избавља оне који су на земљи,
И доводи у запрепашћење живуће на земљи.
И припремаће ратове једни против других, град против града, једно мјесто против другог, народ против народа, царство против царства.
Када то буде и јаве се знаци које Ја показах теби раније, тада ће се открити Син Мој ког ти видје као човјека који излази.
И када сви народи чују глас Његов, сваки остави ратовање у свом сопственом крају који имадоше међу собом.
И окупи се на један скуп множина безбројна која би жељела да иде и побиједи Га.
Он ће стати на врху горе Сиона.
И Сион ће доћи и показати се свима спреман и изграђен, као што си видио гору извајану без руку.
Син ће Мој осудити нечастиве, пронађене у оним народима који својим злим помислима дозваше буру и мучења којима се они почеше мучити,
Које представља огањ; и Он ће их истријебити без напора законом, који представља пламен.
А што си ти видио да је Он окупио око себе други, мирни збор:
То је десет племена која одведена бијаху у ропство из земље своје у дане цара Осије, које одведе у ропство Салманасар цар Асирски, и преведе их преко ријеке, и преведени бијаху у другу земљу.
Они положише у завијету свом да ће напустити мноштво народа и отићи у удаљене крајеве гдје никада не обитаваше род човјечији,
Како би тамо држали закон свој који не држаше у земљи својој.
Тијесним пролазима пођоше они ка ријеци Еуфрату;
Јер Свевишњи почини тог дана за њих чудеса и заустави ток ријеке док су они пролазили;
Јер кроз тај крај ходише они дуго, годину и по; тај крај назива се Арсарет.
Тамо живјеше они до посљедњег времена. И сада, када они почеше долазити,
Свевишњи опет заустави ток ријеке како би они могли проћи; зато ти видје множину мирну.
Али који су остављени од народа твога, то су они који се налазе унутар крајева Мојих.
Јер, када поче Он истребљивати мноштво које се сакупи из свих народа, Он ће заштитити народ Свој који остане.
И тада ће им показати много чудеса.
Ја рекох: Владико Господе! Објасни мени због чега сам видио човјека који излази из средине мора?
И он рече мени: као што не можеш ти истражити и видјети оно што је у дубинама мора, тако нико не може на земљи видјети Сина Мога, ни они који су са Њим, него само у вријеме дана Његовог.
То је тумачење сна, који ти видје и са којим си ти једини овдје упознат.
Ти остави дјела твоја и радио си по закону Моме, и истражио си га,
И живот свој си поставио у мудрости и разум си назвао мајком својом.
Зато Ја показа теби награду Свевишњега; након три дана Ја ћу ти показати друго и открићу теби важно и чудесно.
Тада ја пођох и изађох на поље, много спавах и благодарих Свевишњег за чудеса која Он почини по временима,
И за то што Он управља и садашњим и за оно што произилази временом, - и тамо сам сједио три дана.

(Глава 14)

И би послије три дана, док сам сједио под храстом, и гле, глас изађе из грма преко пута мене и рече: Јездра, Јездра!
Ја рекох: Ево ме Господе. И устадох на ноге моје.
Тада рече Он мени: У грму Ја се открих и говорих Мојсију, када народ Мој би на робовању у Египту;
И послах га и изведох народ Мој из Египта, и доведох га ка гори Синају и држах га код Себе много дана,
И открих њему многа чудеса и показах тајне времена и свршетка, и заповиједих њему рекавши:
Ове ријечи објави а остале сакриј.
И сада теби говорим:
Знакове које Ја показах теби, и снове које ти видје, и приче које си слушао, стави у срце своје;
Јер ћеш бити узет од људи и обраћаће се Сину Моме и сличнима теби док се не сврше времена.
Јер вијек изгуби своју младост и времена се приближавају ка старости,
Јер је вијек подијељен на дванаест дијелова, и девет дијелова његових и половина десетог дијела већ су прошли,
И остало је то, што је послије половине десетог дијела.
Зато сада уреди дом свој и уразуми народ свој, утјеши унижене и ослободи се трулог,
И одагнај од себе смртне мисли, одбаци бремена људска, скини са себе немоћи природе и одложи у страну тегобне за тебе помисли, и спреми се да се преселиш из времена ових.
Јер ће послије бити још више биједе, него што си видио сада.
Колико буде слабио вијек од старости, толико ће се умножавати зло живућих.
Још ће се даље удаљити истина а приближити лаж; већ се спрема да дође привиђење које си видио.
Тада одговорих ја и рекох: Ево ме – пред Тобом Господе;
Ја ћу поћи како Ти рече мени, и уразумићу садашњи народ; али ко ће научити оне који ће се послије родити?
Јер вијек у тами лежи а који живе у њему – без свјетла су;
Зато што је закон Твој сажежен и стога нико не зна шта си Ти учинио или шта им је дужност радити.
Ако сам ја добио милост код Тебе, пошаљи на мене Духа Светог, како бих ја написао све што је било урађено у свијету од почетка, што је било написано у закону Твоме, како би људи могли наћи стазу и како би они који пожеле да живе у посљедња времена могли живјети.
И Он у одговор рече мени: Иди, окупи народ и реци му како не би тражили тебе у наредних четрдесет дана.
Ти спреми себи поприлично таблица за писање и узми са собом Сарију, Даврија, Салемија, Ехана и Асиела, тих пет способних да пишу брзо.
И дођи овамо и Ја ћу запалити у срцу твоме свјетла разума која се неће угасити док се не заврши то што почнеш писати.
И када завршиш то, нешто објави, а нешто тајно предај мудрима. Сутра у ово вријеме ћеш почети писати.
Тада ја пођох како Он рече мени, и окупих сав народ и рекох:
Слушај Израиљу ријечи ове:
Оци нашу бијаху странци у Египту, и ослобођени бијаху отуда,
И добише закон живота кога не сачуваше, који и ви послије њих нарушисте.
И дана вам би земља у наслијеђе и гора Сион; али очеви ваши и ви починисте безакоње и не држасте се путева које вам Свевишњи заповиједи.
И Он као праведни судија, узе од вас сада оно што вам је даровао.
И сада сте ви овдје и браћа ваша међу вама.
Ако будете управљали умовима вашим и обликујете срца ваша, сачуваћете живот и послије смрти задобићете милост.
Јер по смрти настаће суд када ми оживимо; и тада ће имена праведних бити објављена и показана дјела нечастивих.
Нико да не долази код мене сада и да ме не тражи четрдесет дана.
И узех ја пет људи како Он заповиједи мени, и пођосмо у поље и остасмо тамо.
И гле, другог дана глас ме позва: Јездра! Отвори уста своја и попиј ово чиме ћу те Ја напојити.
Ја отворих уста моја, и гле, пуна чаша ми би дата која би напуњена као са водом, али боја тог би слична огњу.
И узе ја и попи; и док сам пио срце моје поче да дише разумом а у грудима мојим нарастала је мудрост, јер се дух мој поткријепи сјећањем;
Уста моја бијаху отворена и више се не затворише.
Свевишњи дарова разум петорици људи, и они ноћима писаше наизменично оно што им је било говорено и што нису знали.
Ноћу једоше хљеб; а ја говорах дању и не ћутах ноћу.
Написане бијаху за четрдесет дана деведесет четири књиге.
И када се напуни четрдесет дана,
Свевишњи рече: Прве које си написао постави јавно, како би могли читати и достојни и недостојни,
Али посљедњих седамдесет сачувај како би их предао мудрима из народа;
Јер је у њима водич разума, источник мудрости и ријека знања. Тако ја и урадих.

(Глава 15)

Говори да послуша народ Мој ријечи пророчке које ставих Ја у уста твоја, говори Господ;
И учини да се оне запишу на хартији, јер су оне вјеродостојне и истините.
Не бој се што смишљају против тебе, и да не помете тебе невјерство оних који ће говорити против тебе,
Јер сваки који не вјерује у невјери својој ће умријети.
Ево Ја доносим, говори Господ, на круг земаљски невоље: мач и глад, и смрт и погибао,
Зато што нечастиви људи оскврнавише сву земљу и погибељних дјела њихових се препунише.
Зато говори Господ:
Нећу више ћутати о безакоњу које починише они нечастиво, нећу трпјети код њих то што они раде и преступају: ево, крв невина и праведна вапи ка Мени, и душе праведних вапију непрестано.
Осветићу их, говори Господ, и узећу од њих ка Себи сваку крв невину.
Ево, народ Мој воде као стадо на клање; нећу трпјети више да живе у Египту,
Него ћу извести њега руком силном и мишицом уздигнутом, и поразићу Египат казном као прије, и погубићу сву земљу њихову.
Заплакаће Египат и темељи његови поражени казном и осветом које ће навести на њега Бог.
Заплакаће земљорадници који раде на земљи, јер ће понестати у њих сјемена од рђе и од града и од страшног невремена.
Несрећа овом вијеку и онима који живе у њему,
Јер се приближи мач и истребљење њихово, и устаће народ на народ да ратује са мачевима у рукама њиховим.
Људи ће постати нестални и једни друге савлађиваће, неће марити за цара свога и начелнике – у току дјелова својих у предјелима своје власти.
Пожељеће човјек да иде у град али неће моћи,
Јер из разлога њихове гордости, градови ће се узбунити, домови ће бити разорени а на људе ће напасти страх.
Неће се сажалити човјек над ближњим својим, предаваће домове њихове на разарања оружјем, разнијеће се имовина њихова из разлога глади и многих недаћа.
Ево Ја сазивам, говори Бог, све цареве земље од истока и југа, са сјевера и Ливана, како би се бојали Мене и окренули ка себи самим, и како би им дао оно што су урадили тамо.
Како су поступали они до сада са изабраницима Мојим, тако ћу поступити са њима и дати им у њедра њихова, говори Господ Бог.
Неће поштедјети десница Моја грешнике, и мач неће престати да поражава оне који проливају на земљу невину крв.
Изаћи ће огањ од гњева Његовог и истријебиће темеље земље и грешника, као запаљену сламу.
Пропаст грешницима и онима који се не придржавају заповијести Мојих! Говори Господ.
Нећу их поштедјети. Идите синови невјерни, не скврнавите светиње Моје.
Господ зна све који згријешише против Њега; и зато ће их предати на смрт и погибао.
На круг земаљски дођоше већ несреће, и ви ћете бити у њима. Бог вас неће избавити јер ви сагријешисте против Њега.
Ево привиђења страшног и лица његовог са истока.
Доћи ће породи змајева арабијских на многим колима и брзином вјетра понијеће се по земљи, и донијеће страх и трепет на све који чују за њих.
Изаћи ће као вепрови из шуме Кармоњани у љутњи и гњеву, и доћи ће са великом силом, и ступиће у борбу са њима и опустошити дио земље асирске.
Затим ће змајеви, сјетивши се коријена својих одржати се на врху, и овладавши великом силом кренуће у потјеру њихову.
Они ће се помести и заћутаће пред силом њиховом и окренуће ноге своје у бјекство.
Али они који ће се налазити у засједи са стране асирске окружиће их и убиће једног од њих; у војсци њиховој произвести ће страх и трепет и роптање царева њихових.
Ево облака од истока и од сјевера до југа, и изглед њихов је веома грозан, испуњен свирепошћу и буром.
Они ће се сукобити између себе и срушити много звијезда на земљу и звијезде њихове; и биће крви од мача до стомака,
И балега човјечија – до седла камила; страх и трепет велики биће на земљи.
Ужаснуће се сви који виде ту свирепост и устрептаће.
Послије тога много пута подизаће се буре са југа и сјевера а дијелом са запада,
И вјетрови силни подигнуће се са истока и откриће га и облак који Ја подигнух у гњеву; а звијезда постављена да застрашује при источном и западном вјетру биће оштећена.
И подигнуће се облаци, велики и силни пуни свирепости, и звијезда, како би устрашили сву земљу и становнике њене; и пролиће на свако мјесто, високо и узвишено, страшну звијезду,
Огањ и град, мачеве летеће и силну воду, која ће напунити сва поља и све источнике силним водама.
И поплавиће град, и зидове, и горе, и брда, и дрвеће у шумама, и траву на ливадама, и хљебно растиње њихово;
И проћи ће без заустављања до Вавилона и скршиће га;
Сабирући се ка њему и окружавајући га; просуће звијезду и гњев на њега. И подићи ће се пепео и дим до самога неба, и сви изокола ће оплакивати њега,
А они који остану у власти његовој, служиће онима који донесоше страх.
А ти Азијо, која судјелујеш у нади Вавилона и слави његовој:
Јао теби биједна, јер си налик њему и што си украсила кћери своје за блудничење, како би се свидјеле и биле слављене од љубавника твојих, који одувијек жељеше да блудниче са тобом.
Ти си радила исто са мржњом сва дјела и кораке његове.
Зато говори Бог, дође на тебе невоља: удовиштво, неимаштина, глад, мач, жива рана, како би опустошили домове твоје насиљем и смрћу.
И слава снаге твоје усахнуће, као цијвет када настане врућина послана на тебе.
Ти ћеш изнемоћи као просјакиња, претучена и рањена жена, како људи многи и љубавници не би могли долазити теби.
Да ли бих Ја тако мрзео тебе, говори Господ,
Да ниси убијала изабранике Моје сво вријеме и подизала руку како би их поразила и подсмијевала се над смрћу њиховом, када си била опијена?
Украси своје лице.
Награда блудничења твога у њедрима је твојим; зато ћеш и примити своју плату.
Како си поступала ти са изабраницима Мојим, говори Господ, тако ће са тобом поступити Бог, и подвргнути те невољама.
Дјеца твоја погинуће од глади, ти ћеш пасти од мача, градови твоји биће разрушени, и сви твоји ће пасти на пољима од мача.
А који су на горама, ти ће погинути од глади, и јешће тијело своје у недостатку хљеба и пити крв у недостатку воде.
У бесчасти поћи ћеш морима, - и тамо ћеш срести невоље.
У вријеме одсуства твога они ће се бацити на опустошени град, и истријебиће дио земље твоје, и дио славе твоје уништиће.
Разорена, ти ћеш послужити њима као слама, а они ће за тебе бити огањ;
И истријебиће те, и градове твоје, земљу твоју, горе твоје, све шуме твоје и дрва плодоносна сажеће огњем.
Синове твоје одвешће у ропство, имовину твоју разнијеће себи у добит, и славу твоју уништиће.

(Глава 16)

Јао теби Вавилоне и Азијо, јао теби Египте и Сиријо!
Припашите костријет и вреће, оплакујте синове ваше и патите, јер се приближи ваша погибао.
Послан је на вас мач, - и ко ће га отклонити?
Послан је на вас огањ, - и ко ће га угасити?
Послане су на вас несреће, - и ко ће их одвратити?
Прогони ли ико гладнога лава по шуми, или угаси ли се брзо огањ у слами, када се почне разгоријевати?
Врати ли ико стријелу, отпуштену од јаког стријелца?
Господ силни шаље несреће, - и ко ће их одвратити?
Изаћи ће огањ од гњева Његовог, - и ко ће га угасити?
Он ће бљеснути муњом, - и ко се неће преплашити? Загрмјеће, - и ко се неће ужаснути?
Господ изгледа страшно, - и ко се неће срушити до темеља од лица Његовог?
Потресла се земља и темељи њени, мора се усталасаше до дна, и таласи његови смешће се и рибе његове пред лицем Господа и од величине силе Његове.
Јер је силна Његова десница која натеже лук, оштре Његове стријеле, отпуштајући их неће ослабити док их буде одашиљао до краја земље.
Ево послане су несреће, и неће се вратити док не дођу на земљу.
Распаљује се огањ, и неће се угасити док не спали темеље земље.
Као што се стријела отпуштена од силног стријелца не враћа, тако се неће вратити несреће које су послане на земљу.
Јао мени, јао мени! Ко ће ме избавити у те дане?
Почеће болести, - и многи ће стењати; почеће глад, - и многи ће погинути; почеће ратови, - начелницима ће овладати страх; почеће невоље, - и сви ће устрептати.
Шта да радим тада, када дођу невоље?
Ево, глад и куга, и мука и тјескоба послани су као бичеви за исправљање:
Али и поред свега тога људи се не обраћају од безакоња својих и бичева се никада неће сјетити.
Ево, на земљи ће бити јевтиноћа у свему, и помислиће да је настао мир; али тада ће земљу стићи невоље – мач, глад и велика пометња.
Од глади ће погинути веома много становника земље, а остали који преживе глад, пашће од мача.
А тјелеса, као гнојиво биће разбацана и никога неће бити да их оплаче, јер ће земља опустјети и градови њени биће разрушени.
Неће бити никога ко би узорао земљу и сијао по њој.
Дрвеће ће давати плодове, а ко ће их сакупљати?
Виогради ће сазријети, а ко ће их газити? Јер ће посвуда бити велика запуштеност.
Тешко ће бити човјеку да угледа човјека или послуша глас његов,
Јер ће од становника града да остане не више од њих десет, а од сељана – човјека два, који ће се сакрити у густе шумарке и раздијељене стијене.
Као што у маслиновом врту остану понекада на дрвећу три или четири маслине,
Или као што у винограду обраном не видјеше неколико гроздова они који пажљиво беру виноград:
Тако ће у те дане остати троје или четворо послије обиласка домова њихових оних са мачом.
Земља ће остати у запуштењу, поља њена биће занемарена, путеви њени и стазице њене зарашће трњем, зато што нико неће ходити по њима.
Плакаће дјевице не имајући женика; плакаће жене не имајући мужева; плакаће кћери њихове не имајући помоћи.
Женици њихови погинуће у рату, а мужеви њихови погинуће од глади.
Слушајте ово и уразумите се слуге Господње!
Ово је ријеч Господња: примите је и не вјерујте боговима о којима говори Господ.
Ево, приближавају се несреће и неће окаснити.
Као у трудне жене када девети мјесец настане и вријеме да роди сина, два или три часа до рођења бол обухвати утробу њену, и излазак дјетета из утробе не окасни ни за једну минуту:
Тако неће окаснити да дође на земљу несрећа, и људи у то вријеме ће застењати; бол ће их обузети.
Слушај ријечи народе мој: спреми се на одбрану, и усред невоље будите као дошљаци на земљи.
Који продају нека буду као они који се окупљају за бјекство, а они који купују – као они који се спремају на погибао;
Трговци – као они који неће имати никакве добити, а који гради дом – као онај који се не нада да ће живјети у њему.
Који сије нека мисли да неће пожњети, а виноградар – да неће побрати виноград;
Који се жени, - да неће рађати дјецу, а који се не жени, - као удовац.
Зато што сви који се труде, без користи се труде,
Јер плодовима труда њихових окористиће се странци, и имовину њихову разнијеће, домове њихове разрушити а синове њихове поробити, и зато ће у ропству и у глади они рађати дјецу своју.
Они који се баве пљачком, они више украшавају своје градове и домове, имања и лица своја,
То ћу више омрзнути на гријехе њихове, говори Господ.
Као што блудница мрзи жену честиту и увијек милу,
Тако правда омрзну неправду која украшава себе, и оптужиће је у лице када дође Онај који ће заштитити исљедника сваког гријеха на земљи.
Зато се не угледавајте на неправду и дјела њена,
Јер нема још много, и неправда ће бити удаљена са земље, а правда ће завладати над вама.
Нека не говори грешник како није сагријешио, јер ће пламтећи угљен горјети на глави онога, који говори: ја не сагријеших пред Господом Богом и славом Његовом.
Господ зна сва дјела људи и маштарије њихове и помисли њихове и срца њихова.
Он рече: нека буде земља, - и би земља; нека буде небо, - и би небо.
Ријечју Његовом створене су звијезде и Он зна број звијезда.
Он види бездане и оно што је сакривено у њима, мјери море и оно што је у њему.
Ријечју својом Он затвори море усред воде и земљу објеси над водама.
Он простра небо као шатор, на водама основа њега.
Он постави у пустињи источнике воде и језера на врховима гора, да спусти ријеке са висина, како би напајале земљу.
Он створи човјека и постави срце његово у средину тијела, и даде у њега дух, живот и разум,
И дисање Бога свемогућег, Који створи све и види све скривено у скровиштима земље.
Он зна намјере ваше и шта помишљате ви у срцима вашим, када гријешите и хоћете да сакријете гријехе ваше.
Пошто Господ савршено јасно види сва дјела ваша, осудиће вас;
И ви ћете бити посрамљени када се гријеси ваши открију пред људима а безакоња постану оптужбе у тај дан.
Шта ћете радити и како ћете сакрити гријехе ваше пред Богом и анђелима Његовим?
Ево Бога – Судије; бојте се Њега; оставите гријехе ваше и заувијек престаните чинити безакоња, и Бог ће вас извести и спасити од сваке невоље.
Јер ево, пали се за вас гњев безбројне пљачкашке хорде, и ухватиће неке од вас и усмртиће за приношење на жрву идолима.
Који буду истомишљеници са њима, те ће изложити они подсмијеху, срамоћењу и гажењу.
Јер по свим мјестима и у околним градовима многи ће се подићи против оних који се боје Господа.
Биће као помамљени, беспоштедно ће разнијети и опустошити све од оних који се боје Господа.
Опустошити и разнијети имовину њихову, и из домова њихових изгониће их.
Тада ће почети испит за изабранике Моје, као што се злато испитује огњем.
Послушајте љубазни Моји, говори Господ: ево пред вама су дани туге, и од њих Ја ћу вас избавити.
Не бојте се и не сумњајте, јер је вођа ваш – Бог.
Ако будете испуњавали заповијести и наредбе Моје, говори Господ Бог, гријеси ваши неће бити тешки, и неће вас удавити, и безакоња ваша неће надвладати вас.
Јао онима, који су свезани гријесима својим и прекривени безакоњима својим! Ено, поље које је зарасло у грмље и кроз које су путеви прекривени трњем, тако да човјек који би прошао не може: оно се оставља и даје се огњу на истребљење.