Упркос чињеницама које су пред очима сваком ко хоће да гледа, српска дебата о стандарду писма не води се о кључном питању: о суверенитету српске државе-културе, које је утемељио Св. Сава.
Категорија: ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ
Никола Танасић: ПОСРНУЋЕ ДУХОКЛОНУЋА, ИЛИ ЈОШ ЈЕДНОМ О ТУЂИЦАМА И НЕОЛОГИЗМИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Прохујак, смућак, безтебност, ласноломна и многобројне друге речи, нашле су се на листи одабира за најбољу нову реч српског језика. За најбољу је одабрана реч духоклонуће
Рада Стијовић: ПОНЕШТО О РАСПУШТЕНИЦИМА
Текст о распуштеници био је подстакнут негодовањем једне разведене жене што је зову распуштеницом и мојој жељом да објасним да је ова именица настала од придева „распуштен“
Рада Стијовић: РАСПУШТЕНИЦА И САМОХРАНА МАЈКА
Зашто нема именице „распуштенко“ или „распуштенац“, не знам. Може бити да је жена ипак на овај начин мало обележена и да је код нас било […]
Рада Стијовић: ДА ЛИ ЈЕ ГРЕШИТИ ХУМАНО?
Аутоматско, механичко преузимање значења придева „human“ из енглеског језика доводи у српском до непотребне збрке, па и погрешног разумевања
Рада Стијовић: САКУЈ МЕНИ ВЈЕНЦЕ И ОБОЦЕ
Обоци су стара српска реч. То је веома цењен накит код српских средњовековних властелинки, а и обичних жена. Често се због своје тежине нису качили за уши већ за круну или капицу којом су жене покривале главу
Рада Стијовић: ЗАЂЕВИЦЕ
Неуобичајено је то што је зађевица дијалекатска ијекавска форма (као што су то ђед, ђевојка, ђе), коју не бележи ни старији правопис, ни Речник српског језика Матице српске, а Речник САНУ га као дијалекатизам наводи код одреднице задевица (екавски), односно задјевица (ијекавски)
Бошко Љ. Миловановић: МАЛИ ПРИНЦ КАО ОБЈЕДИНИТЕЉ ЦИЉЕВА И ИСХОДА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Мали Принц има оно најглавније, интуитивно знање, које није до краја пробуђено проласком путевима сазнања. „Реалност” коју открива посетом астероидима 325–330 и атерирањем на Земљу веома га чуди и разочарава, али он у себи поседује изузетан одбрамбени механизам: урођени осећај исправности, снагу љубави и осећај за добро.
Владимир Димитријевић: ОДЛЕЋУ УНЕПОВРАТ ЧУДЕСНЕ РЕЧИ ОВОГА ЈЕЗИКА
У јатима одлазе наши птићи, деца наша, али има још један бол: у јатима нас напуштају и наше лепе и паметне речи. И то не само у иностранству, где се забораве јер се ретко кад користе. Него, овде, у Србији, одлећу унеповрат чудесне речи овога језика
Владан Јовановић: НАРОДНА ИЗРЕКА „И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ” У ХРИШЋАНСКОЈ СЕМАНТИЧКОЈ ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ
У садржају ове народне изреке владика Николај Велимировић је уочио хришћански (пра)контекст, утемељен на вери у Божји промисао према којем Бог „управља светом, подржавајући слабијега, сузбијајући јачега, и одржавајући при том чудесну хармонију живота, тако да су и вуци сити и овце на броју”
Огњен Војводић: СОВЈЕТСКА ДУБОКА ДРЖАВА И РУСКИ РАТ ЗА РУСИЈУ
Совјетска Украјина је хибридна творевина СССР-а креирана ради распарчавања Русије, као што је у Југославији Косову и Метохији, области Србије, наметнут статус покрајине као посебне федералне јединице ради одвајања од Србије
Рада Стијовић: ПОСТКОВИД ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ ЛЕЧЕЊЕ ПОСТКОВИДА
Један од непроменљивих придева који је ушао у српски језик са савременим технологијама, јесте англицизам „онлајн”. Правопис налаже да се он пише као једна реч
Драгољуб Збиљић: НИКО НИЈЕ ОДУЗЕО САНУ-у ОБАВЕЗУ ДА БРИНЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ
У српској језичкој науци не може бити напретка док се не изврши научно проветравање и научно лустрирање језичких институција па и оних које раде у оквиру САНУ. А то још није учињено
Милош Ковачевић: ДРЖАВНО И НАЦИОНАЛНО ШТЕТОЧИНСТВО
Срамота је за једну државу да њени (не)одговорни политичари не прихватају лингвистичке истине које су једнаке математичкој истини да је два и два једнако четири
Марина Мирковић: КЊИГА КОЈА РУШИ ЗАБЛУДЕ (А НЕ РУШИ КУЋЕ)
Обимом невелика књига Павла Ћосића, интригантног имена „Језичке недоумице – заблуде и митови“, у заједничком издању „Прометеја“ и „Корнета“, подигла је у нашој јавности буру и пре но што је одржана њена промоција у УКС
Душка Кликовац: О ГЛАГОЛУ „ТРЕБАТИ”: ТЕОРИЈА, УПОТРЕБА И НОРМА
Норма је толико инсистирала на безличним облицима да су они постали једно од мерила за нечију писменост: нико ко иоле држи до свог интелектуалног угледа, одн. имиџа образованог човека неће себи дозволити да каже „ја требам да дођем“, него обавезно „ја треба“ (иако не каже „ја иде“ или „ја мора“ него „ја идем“ и „ја морам“)
Душка Кликовац: КАД ВЕЗНИК „ДОК” ИМА СУПРОТНО ЗНАЧЕЊЕ?
Супротно значење везника ‘док’ тесно је повезано с његовим медијалним положајем. А кад ипак стоји на почетку реченице, неки други фактор укида могућност временског читања. Најчешће је то различито време у којем се ситуације одвијају
МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача