1. Кад враћаше Господ робље Сионско, бијасмо као у сну.
2. Тада уста наша бијаху пуна радости, и језик наш пјевања. Тада говораху по народима: велико дјело чини Господ на њима.
3. Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.
4. Враћај, господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.
5. Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.
6. Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.