1. Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.
2. У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.
3. Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4. Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5. Пребрајам старе дане и године од вијекова.
6. Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7. Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?
8. Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?
9. Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?
10. И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега.
11. Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје.
12. Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој;
13. Боже! пут је твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14. Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15. Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16. Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17. Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху.
18. Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше.
19. По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се.
20. Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.