1. У тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вјечном.
2. Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3. Буди ми град гдје бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си ти град мој и крјепост моја.
4. Боже мој! узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5. Јер си ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6. Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје ти си бранич мој; тобом се хвалим свагда.
7. Чудо сам многима, а ти си уточиште моје јако.
8. Уста су моја пуна хвале твоје, славе твоје сваки дан.
9. Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10. Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11. Говорећи: Бог га је оставио, потјерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12. Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! похитај ми у помоћ.
13. Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14. А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале теби.
15. Уста ће моја казивати правду твоју, сваки дан доброчинства твоја, јер им не знам броја.
16. Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само твоју правду.
17. Боже! ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса твоја.
18. Ни у старости и кад осиједјех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу твоју натражју, свој омладини силу твоју,
19. Правда је твоја, Боже, до највише висине; у великим дјелима, која си учинио, Боже, ко је као ти?
20. Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21. Много си ме пута подизао и понављао утјехе.
22. И ја те хвалим уз псалтир, твоју вјерност, Боже мој; ударам ти у гусле, свече Израиљев!
23. Радују се уста моја кад пјевам теби, и душа моја, коју си избавио.
24. И језик мој сваки дан казује правду твоју; јер су постиђени и посрамљени који ми траже зла.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.