1. Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповједи те му донесоше књигу од знаменитијех догађаја, дневнике, те је читаше цару.
2. И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира.
3. Тада рече цар: кака је част и како је добро учињено Мардохеју за то? а момци цареви, слуге његове, рекоше: није му учињено ништа.
4. А цар рече: ко је у тријему? А Аман бјеше дошао у спољашњи тријем двора царева да каже цару да се објеси Мардохеј на вјешала која му је приправио.
5. А момци цареви рекоше му: гле, Аман стоји у тријему. А цар рече: нека дође.
6. И Аман дође, а цар му рече: шта треба учинити човјеку којега цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: кога би цар хтио прославити ако не мене?
7. И рече Аман цару: кога цар хоће да прослави,
8. Треба донијети царско одијело које цар носи, и довести коња на ком цар јаше, и метнути му на главу вијенац царски;
9. И одијело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевијех да обуку човјека онога којега цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави.
10. Тада рече цар Аману: брже узми одијело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који сједи на вратима царевијем; немој изоставити ништа што си рекао.
11. И узе Аман одијело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави.
12. Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе.
13. И приповједи Аман Сереси жени својој и свијем пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мудраци његови и Сереса жена његова: кад је од Јудејскога сјемена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одољети, него ћеш пасти пред њим.
14. И док они још говораху с њим, дођоше дворани цареви и брже одведоше Амана на објед који зготови Јестира.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.