1. А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.
2. И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бијаше врло лијепа на очи.
3. И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: није ли то Витсавеја кћи Елијамова жена Урије Хетејина?
4. И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се бјеше очистила од нечистоте своје; послије се врати својој кући.
5. И затрудње жена, те посла и јави Давиду говорећи: трудна сам.
6. Тада Давид посла к Јоаву и поручи: пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.
7. И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.
8. Потом рече Давид Урији: иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиде из царева двора, а за њим изнесоше јело царско.
9. Али Урија леже на вратима двора царева са свијем слугама господара својега, и не отиде кући својој.
10. И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: нијеси ли дошао с пута? зашто не идеш кући својој?
11. А Урија рече Давиду: ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мојега стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.
12. Тада рече Давид Урији: остани овдје још данас, па ћу те сјутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сјутрадан.
13. И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те лијеже на постељу своју са слугама господара својега, а кући својој не отиде.
14. А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.
15. А у књизи писа и рече: намјестите Урију гдје је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.
16. И Јоав опколивши град намјести Урију на мјесто гдје је знао да су најхрабрији људи.
17. И изидоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидовијех; погибе и Урија Хетејин.
18. Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.
19. И заповједи гласнику говорећи: кад приповједиш цару све што је било у боју,
20. Ако се разгњеви цар и рече ти: зашто сте ишли тако близу града да се бијете? зар нијесте знали како се стријеља с града?
21. Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетова? није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? зашто сте ишли близу зида? тада реци: погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.
22. И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за што га је послао Јоав.
23. И рече гласник Давиду: бијаху јачи од нас, и изидоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.
24. А стријелци стадоше стријељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевијех, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.
25. Тада рече Давид гласнику: овако реци Јоаву: не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овога сад онога; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.
26. А жена Уријина чувши да је погинуо муж њезин Урија, плака за мужем својим.
27. А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не бјеше по вољи Господу што учини Давид.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.