1. А Господ рече Мојсију: још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвијем, и још ће вас тјерати.
2. А сада кажи народу нека сваки човјек иште у сусједа својега и свака жена у сусједе своје накита сребрнијех и накита златнијех.
3. И Господ учини те народ нађе љубав у Мисираца; и сам Мојсије бјеше врло велик човјек у земљи Мисирској код слуга Фараоновијех и код народа.
4. И рече Мојсије: овако вели Господ: око поноћи проћи ћу кроз Мисир,
5. И помријеће сви првенци у земљи Мисирској, од првенца Фараонова, који шћаше сједјети на пријестолу његову, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке што је год првенац.
6. И биће вика велика по свој земљи Мисирској, какве још није било нити ће је кад бити.
7. А код синова Израиљевијех нигдје неће ни пас језиком својим маћи ни међу људима ни међу стоком, да знате да је Господ учинио разлику између Израиљаца и Мисираца.
8. И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гњевом.
9. А Господ рече Мојсију: неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи Мисирској.
10. И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех из земље своје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.