Руси имају узречицу „што је Немцу добро, Русу је смрт“. Одавно сам схватила да оно што нам са Запада најтоплије препоручују нипошто не треба прихватати (и обрнуто). А не једном је обзнањено да је православље највећи непријатељ НАТО-а
Категорија: ТЕКСТОВИ
Владимир Вранић: ПРОТИВУСТАВНОСТ И НЕЛОГИЧНОСТИ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ
Закон не би требало да узима у обзир личне карактеристике и требало би да третира људе свакога понаособ (као појединце, као личности), а не као чланове група. Дакле, закон не би требало да се интересује о томе ко си.
Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)
Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.
In memoriam: ГОРАН ПЕТРОВИЋ (1961-2024)
Напустио нас је Горан Петровић, краљевачки, српски и светски писац посебног сензибилитета, брижан над сваком написаном речју и њеним сагласјем са осталим речима. Професор и […]
Марија Рјаховска: ИКОНА И ЛОПАТА (одломци)
Крст, смрт, крв, Срб: свака од тих речи подсећа на кратки фијук сабље у ваздуху — па секла она туђу главу или твоју сопствену. Речи које означавају оно најважније и најнеминовније уопште су лишене самогласника, као да би већ својим звучањем да поразе и припреме оног ко их произноси на неизбежну суровост живота…
Драган Буковички: ПЕЧАЛБАРИ (дневнички одломци с једног злопућења)
Неколико одломака из руског дневника једног српског књижевника, што се у тој земљи тада обрео из крајње нужде – после мало јачег земљотреса у његовом […]
Никола Коља Пејаковић: ЖЕЛЕ ДА НАШЕ ВЕРОВАЊЕ У ИСУСА ХРИСТА ПРЕДСТАВЕ КАО ЗАТУЦАНОСТ И НЕЗНАЊЕ
– Говор на свечаној академији поводом Дана Републике Српске. ДАНАС је Дан Републике Српске, за неке само још један обичан дан, али за нас преважан, […]
Зоран Туцаковић: О (ЈЕДНОЈ) ДЕФИНИЦИЈИ И (ПОСЛЕДИЧНОЈ) ПОЛЕМИЦИ
На крају сам поставио „шкакљива“ питања: Ако је читав свет илузија, а сазнање о томе само степеник ка „коренитом престанку идентитета и патње“, зашто морамо […]
ЋИРИЛИЦА: ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ (Интервју са Синишом Стефановићем)
Упркос чињеницама које су пред очима сваком ко хоће да гледа, српска дебата о стандарду писма не води се о кључном питању: о суверенитету српске државе-културе, које је утемељио Св. Сава.
Марина Вулићевић: САТИРИЧАРУ СЕ НЕ КЛИЧЕ
Слике Домановићевих приповедака приказују претеране и изврнуте вредности које се славе: људи су одликовани због ствари због којих би требало да су у затвору, посланике […]
Имран Н. Хосеин: ЈЕЏУЏ И МЕЏУЏ У КУР’АНУ И ХАДИСУ
Сматрамо да ће свијет убрзо бити суочен са појавом европске Државе Израел (Израела којег је створио европски ционистички покрет) као суперсиле која ће замијенити Британију и САД на мјесту водеће свјетске силе
Никола Танасић: ПОСРНУЋЕ ДУХОКЛОНУЋА, ИЛИ ЈОШ ЈЕДНОМ О ТУЂИЦАМА И НЕОЛОГИЗМИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Прохујак, смућак, безтебност, ласноломна и многобројне друге речи, нашле су се на листи одабира за најбољу нову реч српског језика. За најбољу је одабрана реч духоклонуће
Зоран Туцаковић: О ГРАНИЦАМА МАШТЕ И ПОИМАЊУ ПОЧЕТКА И КРАЈА
Довољно осетљив за прекор забринутог белутка, Димитрије остаје стамен пред вејавицом живота. Пријемчив за мирис љубичица, тужан због задаха трулежи који се шири, износи нама и самоме себи на увид и критичко вредновање категоричку тврдњу да је схватио крај, али да почетак још увек појмио није
Рада Стијовић: ПОНЕШТО О РАСПУШТЕНИЦИМА
Текст о распуштеници био је подстакнут негодовањем једне разведене жене што је зову распуштеницом и мојој жељом да објасним да је ова именица настала од придева „распуштен“
Иван Буњин: ЛУДИ СЛИКАР
Ломио је и са грозничавом журбом тресућим се рукама изнова ножем оштрио бојице. Свеће су догоревале, накапавале, цуриле преко усијаних свећњака и још врелије пламсале поред његовог лица, на коме су дуж образа висиле мокре власи
Рада Стијовић: РАСПУШТЕНИЦА И САМОХРАНА МАЈКА
Зашто нема именице „распуштенко“ или „распуштенац“, не знам. Може бити да је жена ипак на овај начин мало обележена и да је код нас било […]
Раде Јанковић: ДЕМОНИСТИЧКА ДИЈАЛЕКТИКА: МЕД-И-АЛА
Иза једне криптокомунистичке дијалектике која је себи поставила циљ да пронађе духовно средиште свих традиција, окупила се једна група људи без икаквог претходног знања о традицији, понајмање православној, која је уместо средишта као синтезе супротних полова понудила само просечност…
У ТАЈНОМ ЦЕНТРУ СВЕТА
Познавали су се скоро двадесет година и сарађивали, од рада у угледним часописима (Дуга…) до капиталних изложби које су мењале ток новије историје српске уметности […]