Владан Јовановић: НА­РОД­НА ИЗ­РЕ­КА „И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ” У ХРИ­ШЋАН­СКОЈ СЕ­МАН­ТИЧ­КОЈ ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈИ

У са­др­жа­ју ове на­род­не из­ре­ке вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић је уо­чио хри­шћан­ски (пра)кон­текст, уте­ме­љен на ве­ри у Бож­ји про­ми­сао пре­ма ко­јем Бог „упра­вља све­том, по­др­жа­ва­ју­ћи сла­би­је­га, су­зби­ја­ју­ћи ја­че­га, и одр­жава­ју­ћи при том чу­де­сну хар­мо­ни­ју жи­во­та, та­ко да су и ву­ци си­ти и ов­це на бро­ју”

Епископ Атанасије (Јевтић): БЕСЕДА НА БЛАГОВЕСТИ

И долази, после низ векова и миленијума, Син Божији на данашњи дан! Данас Гаврил благовесник благовести Пресветој Богородици ту радост: да је Син Божији одлучио да постане Син Човечији, Бог да постане човек, да би човека учинио Богом и сином Божијим

Свети Јован Златоусти: РЕЧ НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ

Шта је дакле чудно што као Син Човечји долазим да се крстим. Јер створење руку својих нисам презрео, нисам се земне природе постидео; остајем што сам био; и што нисам био узео сам на себе, а биће моје остаје непроменљиво

Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА 2. НА СВ. ПРВОМУЧЕНИКА СТЕФАНА

Гле, данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек, не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, кад га засипају камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије „Господе, не прими им ово у грех“! Такво чудо љубави и молитве није се знало на земљи

Владимир Димитријевић: КРУНА СА КРСТОМ ИЛИ ВЛАСТ АНТИХРИСТА

Данас, када, са највећом захвалношћу и свешћу о својој недостојности, примам плакету са његовим именом и презименом од Центра за истраживање православног монархизма, сећам се неустрашивог крстоносца, Небојше Крстољубивога, и молим се Богу за покој његове душе сећајући се свих наших разговора о будућности Србије и света, за коју смо знали да неће бити светла Сунцем правде, него поноћно тамна, ако се не вратимо Богу и себи

Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА СВ. АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА

Први хришћани су Свети Анђели, а на челу њиховом је Свети Архистратиг Михаил, кога ми данас славимо, Војсковођа Христове војске, и Небеске и земаљске. Он данас врши смотру над родом људским

Милош Тимотијевић: КАКО ЈЕ НАСТАЈАО СРПСКИ НАРОД: ТАЈНЕ НАШЕГ СРЕДЊОВЕКОВЉА (интервју)

После потпуне христијанизације и учвршћивања православља, српски народ је према црквеној и владарској идеологији Немањића постао „савршен“ народ, „Нови Израиљ“, „изабрани народ“, који је у сваком погледу изједначен с најстаријим, и свим осталим хришћанским народима света

Божидар Зечевић: ХРИСТОЛИКИ ФИЛМ

Скромност и понизност нису обавезне фигуре, него врлине без којих се не може приближити Христу. Из те борбе Јелена Поповић и изванредни Арис Серветалис у улози савременог подвижника, филмским језиком упорно граде драму какву још не видесмо

Протонамесник Александар Р. Јевтић: ДОЧЕК МОШТИЈУ СВЕТОГ ЈАКОВА ЖИЧКОГ И ТУМАНСКОГ У КРАЉЕВУ

Краљевчани су пре осам деценија имали прилику да често гледају жичког монаха Јакова како у ритама и необичног изгледа пролази путем од Жиче од Краљева, а сада су га њихови потомци дочекали као прослављеног војника Христовог овенчаног венцем славе Царства Небеског

Јован Антовић: МЕДИЦИНА ИЗМЕЂУ ВЕРОВАЊА И НАУКЕ (интервју)

Ако човек гледа кроз призму духовности, православља, хришћанства – сви смо ми смртни, и само Господ зна кад ћемо да одемо њему на истину. Ми треба да урадимо оно што је до нас. Живот у страху не води ничему

Јеромонах Козма (Афанасјев): НА СНИМАЊУ „ОСТРВА“ ПЕТАР НИШТА НИЈЕ ИГРАО, ПРОСТО ЈЕ ЖИВЕО У КАДРУ

У току последњих година из доласка у долазак је постајао све блажи и блажи, нежнији. Није се мењао толико споља, у манирима, колико су се у њему унутрашње осећали огромни помаци. То је заиста био духовни раст о којем сви ми толико много сањамо, о којем читамо у разним светоотачким књигама, а тако ретко реално осећамо у самима себи

Милош Ковић: ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Косовски завет остао је у сржи духовног живота српског народа у невероватно дугом временском распону, од култних списа савременика Косовског боја до песме „Догодине у Призрену“ Београдског синдиката. У различитим епохама мењао је облик и имена (Видовданска етика, Видовдански култ, Косовски мит, Косовско опредељење, Косовски завет), али је суштина остала иста