(Глава 11)

1. И путовао је док се они не приближише Ниневији.
2. И рече Рафаило Товији: Зар не знаш, брате, како остави оца свога?
3. Да похитамо испред жене твоје и припремимо дом.
4. Нека ти буде при руци жуч од рибе. И путоваше, и прикључи се пас иза њих.
5. А Ана је сједјела погледајући на пут сина свога.
6. И угледа га како долази и рече оцу његовом: Ево, син твој долази и човјек који је пошао с њим.
7. И Рафаило рече: Ја знам да ће отворити очи отац твој.
8. Ти, дакле, помажи жучем очи његове, и угризен протрљаће (их) и одбациће бијелу и видјеће те.
9. И потрчавши, Ана паде око врата сина свога и рече му: Видјех те, чедо, од сад (не жалим) да умрем. И заплакаше обадвоје.
10. А Товит излажаше према вратима и спотаче се; син пак му притрча.
11. И придржа оца свога и посу жуч на очи оца свога говорећи: Буди храбар, оче.
12. А када бише угризене, он протрља очи своје, и одлијепи се од углова очију његових бијела.
13. И угледавши сина свога, паде му око врата и заплака и рече:
14. Благословен си, Боже, и благословено име Твоје у вјекове и благословени сви свети Твоји анђели; јер си ме казнио и помиловао ме; ево, видим, Товију сина свога.
15. И уђе син његов радујући се и објави оцу своме величанствена (дјела) што му се догодише у Мидији.
16. И изиђе Товит у сретање снахи својој радујући се и благосиљајући Бога, према вратима Ниневије; дивљаху се они који су га видјели да иде, како прогледа, и Товит свједочаше пред њима да му се смилова Бог.
17. И када се приближи Товит Сари, снахи својој, благослови је говорећи: Здраво дошла, кћери; благословен Бог који нам те доведе, и отац твој и мајка твоја.
18. И би радост у Ниневији свој браћи његовој.
19. И дође Ахиахар и Насвас, синовац његов, и би свадба Товијина с весељем седам дана.