Књига о Товиту

KЊИГА О ТОВИТУ

(Глава 4)
  1. У онај дан подсјети се Товит на сребро које је повјерио Гаваилу у Рагама Мидијским, и рече у себи:
  2. Ја тражих смрт; што не позовем Товију, сина мога, да му покажем прије неголи умрем.
  3. И позвавши га, рече: Чедо, ако умрем, сахрани ме; и не заборави мајку своју, поштуј је у све дане живота свога и чини што јој је угодно, и не ожалости је.
    2 Мој 20,12; Сирах 7,29
  4. Запамти, чедо, да је многе биједе видјела са тобом у утроби; кад умре, сахрани је поред мене, у исти гроб.
  5. Све дане, чедо, Господа Бога нашега сјећај се, и не пожели да сагријешиш и да преступиш заповијести Његове; правду чини у све дане живота свога, и не иди путевима неправде.
    Проп 12,1
  6. Јер кад чиниш истину, миомирна ће бити дјела твоја.
  7. И свима који чине правду, од имања свог чини милостињу, и да не позавиди око твоје када чиниш милостињу; не окрећи лице твоје од било ког сиромаха, па се неће окренути од тебе лице Божје.
    ПрСол 3,9; Сирах 4,8-14; Лк 14,13
  8. Од онога што имаш у изобиљу, чини од њега милостињу; ако имаш мало, не бој се да помало чиниш милостињу:
    Сирах 35,9
  9. Јер залог добар сабираш себи у дан нужде,
  10. Пошто милостиња из смрти избавља и не допушта да се улази у таму.
  11. Добар дар је милостиња за све који је чине пред Вишњим,
  12. Пази себе, чедо, од сваког блуда и жену прво узми од сјемена отаца својих; не узимај жену туђинку, која није из племена оца твога, зато што смо синови пророка: Ноје, Аврам, Исак, Јаков, оци су наши од вијека; сјети се, чедо, да они сви узеше жене од браће своје, и бише благословени у дјеци својој, и сјеме њихово наслиједиће земљу.
  13. И сада, чедо, воли браћу своју и не горди се срцем својим од браће своје и од синова кћери народа свога да узмеш за себе од њих жену, јер у гордости је пропаст и неизвјесност многа, и у несташици умаљење и убоштво велико; јер несташица је мајка глади.
  14. Награда сваког човјека, који, ако буде радио, нека код тебе не касни, него му подај одмах, и ако послужиш Богу, узвратиће ти. Пази на себе, чедо, у свим дјелима својим, и буди васпитан у свему понашању своме.
    3 Мој 19,13; 5 Мој 24,14
  15. И оно што (сам) мрзиш, никоме не чини. Вино на опијање немој пити, и нека не ходи с тобом пијанство на пут твој.
    Мт 7,12; Лк 6,31
  16. Од хљеба свога подај гладном и од хаљина својих нагом; свим што ти преостане, чини милостињу, и да не позавиди твоје око када чиниш милостињу.
  17. Потроши хљебове своје на гробу праведника, и не дај их грјешницима.
  18. Савјет од сваког мудрог тражи, и не презри ни један савјет користан:
  19. И у свако вријеме благослови Господа Бога и од Њега ишти да путеви твоји прави постану, и да све стазе и намјере успију. Јер није сваки народ од (правог) савјета, него сам Господ даје сва добра, и кога хоће - смирава, како хоће. И сада, чедо, памти заповијести моје, и нека се не избришу из срца твога.
  20. А сада ћу ти показати десет таланата сребра, које предадох Гаваилу, сину Гавријину, у Рагама Мидијским.
  21. И не бој се, чедо, зато што осиромашисмо; имаћеш ти много ако се будеш бојао Господа и ако одступиш од сваког гријеха, и будеш чинио оно што је угодно пред Њим.