1. Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега,
2. Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област његова.
3. Море видје и побјеже; Јордан се обрати натраг.
4. Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.
5. Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?
6. Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?
7. Пред лицем Господњим дркћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљева.
8. Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.