1. Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.
2. Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.
3. Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;
4. Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.
5. Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.
6. Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.
7. Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.
8. Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.
9. Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
10. Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
11. А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.