1. Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2. Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3. Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем.
4. Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5. Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6. Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје.
7. А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8. Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.