Dugo sam razmišljao da li da se uopšte upuštam u pravljenje tutorijala na ovu temu, jer je materija izuzetno široka i kompleksna,
a ja sebe ne smatram nekim posebnim stručnjakom za ovu oblast jer to i nisam. Ali, razmišljajući o broju mlađih zaljubljenika u audio i samogradnju,
ipak sam odlučio da pokušam da im koliko-toliko pomognem (u granicama moga znanja i iskustva) da barem stvore nekakvu grubu ali što celovitiju sliku o
"svetu" zvučnih kutija. Imajući na umu da je ovo namenjeno ljudima sa manje znanja i iskustva, trudiću se da i količinu informacija i stil pisanja i
terminologiju držim na prikladno prilagođenom nivou.
Mnogi bolji poznavaoci problematike zvučnih kutija će se možda pobuniti
na neke od postavki koje slede u daljem tekstu, ali ja još jednom napominjem da
se rukovodim logikom da su ovo uputstva za prve korake manje iskusnih početnika, kroz vrlo obiman
i komplikovan svet zvučnih kutija, jer polazim od toga da će vremenom kako budu više saznavali i sticali praktična
iskustva, i sami shvatati mnogobrojne dodatne međuzavisnosti i finese. Da bi se baš sve
reklo i objasnilo, trebalo bi uraditi nešto po obimu nekoliko desetina ili stotina puta veće od ovog članka, a i to bi trebalo da uradi
neko ko mnogo više zna o tome od mene.
>>>>>>>>>>>>>>>>> o O o <<<<<<<<<<<<<<<<<
Najveći deo gubitka kvaliteta, u modernim sistemima za reprodukciju zvuka, uglavnom je
zasluga zvučnika, koji iz nekog pomalo čudnog razloga nisu istim tempom pratili
razvoj ostalih komponenata sistema. Po mom mišljenju, zvučnici su danas "usko grlo" audio sistema.
Na početku, moram da napomenem da sam pristalica precizne reprodukcije a ne HiFi-a. Postojalo je vreme kada su ove dve stvari bile sinonimi,
ali je danas u mnogim aspektima HiFi postao neka vrsta religije u kojoj su verovanja i ubeđenja mnogo važnija od istine, a znanje se uspešno zamenjuje
entuzijazmom. Pravi "hramovi" HiFi-a su raznorazni (najčešće) fantastično skupi sistemi, a "vrhovni svestenici" su neki novinari u HiFi magazinima, koji
upravo genijalno pronalaze razloge i pseudo-naučna objašnjenja kao duševnu satisfakciju za one koji su na takve sisteme potrošili prava mala bogatstva pa
im ovo dobro dođe da , onako... u sebi, imaju kompletno i argumentovano opravdanje za takav potez i trošak. Zakoni fizike "upetljani" u sisteme za reprodukciju
zvuka, odavno su vrlo dobro poznati i ustanovljeni, a ipak se vrlo često dovode u pitanje ili čak i ignorišu od strane tih istih novinara čije "mentalne i retoričke"
onanije uglavnom služe da dignu pritisak pravim poznavaocima i istraživačima.
Jednostavno je nemoguće napraviti bilo kakav napredak (izuzev slučajno ili na sreću) bez jasne slike o tome šta je sve
"u igri" i koji su to ključni kriterijumi. Da bi se odredilo kolikom delu nečijeg znanja se može verovati, moraju se prvo ukloniti iz njega svi
mitovi, predrasude i pseudo-istine. Ljudsko čulo sluha je veoma kompleksno i veoma osetljivo u nekim oblastima, a opet, i iznenađujuće "opušteno" i
"nonsalantno" u nekim drugim. Audio sisteme možemo slikovito posmatrati kao prozor između originalnog zvuka i slušaoca. Sve što je neophodno je da se taj prozor
napravi "veći" nego zvuk koji kroz njega prolazi. Ako slušaoci ne mogu primetiti bilo kakav pad u kvalitetu, onda je kvalitet zadovoljavajući i prozor je
dovoljno veliki. Praveći ga još većim samo povečava troškove.
Kako su audio sistemi pravljeni za ljudsku upotrebu, to i kriterijumi kvaliteta, u krajnjoj liniji, mogu biti samo subjektivni. Slušni testovi su vitalni deo procesa,
ali tek onda kada je taj deo sistema već prošao objektivne testove i merenja. Da bi bili od bilo kakvog realnog značaja i vrednosti, takvi slušni testovi moraju biti
pravilno sprovedeni da bi se izbegla pristrasnost bilo koje vrste u ocenjivanju. I ja mogu da slušam i ocenjujem neki par zvučnika kao i bilo ko drugi, ali za razliku
od mnogih ja sebe ne smatram kompetentnim da to radim sam. To je zbog toga što je dijapazon slušnih sposobnosti kod ljudi toliko širok i raznolik, da bi bilo vrlo prepotentno
da bilo ko ponaosob sebe smatra reprezentativnim primerkom naše vrste. Prirodno je da bih ja svoje projekte i dizajne makar malo, svesno ili podsvesno, favorizovao u odnosu na
neke tuđe. U iole validnom slušnom testu (da bi njegovi rezultati uopšte nešto značili) trebalo bi obezbediti da ni operator na sistemima a ni slušaoci-ocenjivači ne mogu ni u
kom momentu i ni na koji način da makar i naslute koji uređaj trenutno slušaju. Ja mogu slušati i ocenjivati zvučnike koje sam ja dizajnirao i (ili) napravio samo u toliko da budem
siguran da, po mom mišljenju, nemaju nekih jasnih i evidentnih nedostataka, ali stvarno poređenje sa bilo kojim drugim zvučnicima sličnih performansi, je po meni nespojivo sa pojedincem
koji slušni test radi sam.
>>>>>>>>>>>>>>>>> o O o <<<<<<<<<<<<<<<<<
NE POSTOJI NAJBOLJI tip zvučnih kutija. Svaki tip ima svoje prednosti ali i mane, i
pravilan izbor zavisi od više faktora koji su ponekad međusobno oprečni što
dodatno otežava izbor. Dizajn i izrada zvučne kutije nije nimalo naivan
poduhvat, pa je ponekad zapanjujuće sa kolikom lakoćom se ljudi upuštaju u
izradu čak i "High-End" konstrukcija iako je očigledno da imaju vrlo malo
iskustva. Polaze od logike: "...nabavio sam vrhunske skupe drajvere, imam
detaljan nacrt vrhunske kutije... ako sve to odradim mora da rezultat bude kao
original..." E, ne mora! I najčešće ne bude tako! Kao i za većinu drugih stvari
u životu, tako i u ovom slučaju čovek najlakše napravi grešku i dolazi do
"promašaja" kada se u isto vreme "sklope" dva faktora: prvo - iz raznih razloga
nije (ili ne želi da bude) svestan svojih znanja i mogućnosti, i drugo - postavi
pred sebe nerealno visok cilj koji njegove realne mogućnosti ne mogu da ostvare.
Ovo nije rečeno da bi nekoga povredio ili uvredio, već iz želje da mlađe
podstaknem da prvo porade na sebi i svom znanju jer će im to ubrzo doneti mnogo
bolje rezultate.
Generalno gledajući, ono što čini jednu zvučnu kutiju moglo bi se grubo podeliti u
četiri oblasti: drajveri (zvučnici), sama kutija, skretnica i ispuna materijalom
za prigušenje. Imajte uvek na umu da je JEDINA PRAVA ISTINA da su SVE te
oblasti PODJEDNAKO VAŽNE! "Promašaj" u bilo kom smislu i u bilo kojoj od tih oblasti
vodi sigurno do lošeg krajnjeg rezultata u ovom ili onom smislu. Kupite najfinije
drajvere za 2000Eura ali... pogrešite li sa skretnicom ili loše dimenzionisanom ili izrađenom
kutijom, ili pak pogrešite sa ispunom kutije i dobićete po zvuku i kvalitetu nešto
što ste možda mogli već gotovo da pazarite kao "second-hand" za 100Eura. Pogledajmo ukratko osobine
i faktore koji su vezani za ove oblasti.
DRAJVERI
Veoma je važno napomenuti da je za pravilno projektovanje bilo koje zvučne kutije neophodno da poznajemo osnovne parametre
drajvera koje planiramo da koristimo. Ti parametri koji su nam potrebni se najčešće zovu "Thiele-Small parametri" ili skraćeno
"TS parametri" i naziv potiće od dva Australijanca - Nevil Thiele i Richard Small koji su krajem 60'-tih i početkom 70'-tih ustanovili
zavisnosti i formule za približno određivanje toga kako će neki woofer zvučati u nekoj kutiji a pre nego što to stvarno i napravimo.
Uglavnom se ovi parametri odnose na woofere tj zvučnike za duboke tonove budući da se zvučna kutija u suštini i dizajnira prema njima
i njihovim osobinama. Za woofere renomiranih proizvođača ćete te parametre ili već dobiti sa drajverom ili ih dosta lako pronaći na mnogo
mesta na Internetu, ali ako koristite "neki" woofer nepoznatog porekla moraćete da barem neke najvažnije TS parametre izmerite sami. To uopšte
nije teško i nije potrebna nikakva specijalna merna oprema. Više instrukcija o tome kako da to uradite možete naći u mom tutorijalu
"Pojednostavljen metod za određivanje nekih od Thiele-Small parametara" koji se time bavi. Skup tipičnih TS parametara za jedan woofer mogao
bi da izgleda ovako:
U najvećem broju slučajeva, drajver za najdublje tonove tzv. "woofer"
je glavni determinišući faktor. To ne znači da srednjetonac (midranger) i visokotonac
(tweeter) nisu važni i od uticaja, ali se
sama zvučna kutija i radi uglavnom zbog woofera i prema njegovim parametrima. Za srednjetonac
i visokotonac čak nije ni neophodno da budu u toj kutiji. Za kvalitetnu reprodukciju najnižih tonova woofer-drajver bi trebalo da je srednje osetljivosti, sa ravnom
i konusno oblikovanom membranom izrađenom od nekog termoplastičnog ili kompozitnog materijala ili od aluminijuma. Membrana bi trebalo da je srednje do velike mase i
većeg prečnika(10"=10inca=250mm pa naviše). Visoka efikasnost je moguća samo sa velikom membranom a uz to velike membrane uvek imaju
mnogo manja izobličenja od malih membrana. Vešanje bi trebalo da je polukružnog oblika i od gume ili poliuretanske pene. Kao što vidite, sve su to mehanički parametri i
to je zbog toga što su glavna ograničenja dinamičkih zvučnika skoro isključivo u oblasti njihove mehanike a ne električnih i magnetnih svojstava (što svakako ne znači da su ta
svojstva potpuno nebitna!!!). Za konstruisanje kutije za taj neki woofer koji imate ili ste planirali da ga nabavite, morali bi da znate neke njegove osnovne parametre. Čest je slučaj da
ste nabavili drajvere za koje nemate nikakvih parametara pa vam ostaju samo dve mogućnosti. Ili će te naći način da izmerite barem osnovne potrebne parametre za šta
bi moglo da vam bude od koristi moje uputstvo za određivanje Thiele-Small parametara koje možete naći u odeljku "Tutorijali", ili će te uraditi kutiju onako
"od oka puta koren iz Pi" pa se posle natezati sa njom ne bi li izvukli kakav-takav zvuk što najčešće ne uspeva. Verovali ili ne, ima i takvih pristupa i nisu sasvim retki.
Srednjetonski i visokotonski drajveri obično postavljaju manje problema pred graditelja,
ali to svakako ne znači da možete da ih "pljesnete" baš bilo gde i u bilo kom odnosu. Uglavnom se sreću dva tipa srednjetonskih drajvera
i to klasični, sa konusnom membranom, koji po svom izgledu podsećaju na woofere samo su mnogo manji i takozvani "kalotni" srednjetonci ili
"dome-middranger" koje će te prepoznati po tome što su spreda četvrtastog ili okruglog oblika a u sredini imaju jedno poluloptasto ispupčenje
prosečno veličine polovine teniske lopte mada ima i većih. Kućište tog tipa je obično sa zadnje strane gde je magnet, potpuno zatvoreno tako
da njegova membrana nema nikakvu komunikaciju sa unutrašnjošću zvučne kutije ako je ovaj drajver postavljen na njenu prednju ploču. Sa onim prvim
tipom koji podseća na smanjeni woofer je situacija obično drugačija. Njihova "korpa" tj. metalni okvir na kome je postavljena membrana
a i magnet, ima više otvora pa se membrana može videti ako gledate sa zadnje strane. Ako se srednjetonac takve konstrukcije postavi na prednju ploču kutije
za woofer (kako se to obično i radi) tada će pokreti vazduha unutar kutije nastali od pomeranja membrane woofera uticati i na njegovu membranu što će
praviti velika izobličenja ili dovesti do probijanja njegove membrane usled pritiska vazduha iznutra. Da bi se sve to sprečilo, uvek se unutar wooferove kutije
pravi još jedna dosta manja za srednjetonac koju zovu "komora" i kod nje je jedino važna zapremina dok je oblik sa stanovišta zvuka nebitan. Renomirani proizvođači
takvih drajvera najčešće navode potrebnu zapreminu komore a mnogi proizvode i odgovarajuće gotove komore od vrlo tvrde plastike oblika poluloptasto
zarubljene kupe. Ne sme se zaboraviti da se u slučaju kada se za srednjetonac koristi komora unutar kutije woofera, njena zapremina doda na
izračunatu zapreminu kutije za woofer! Teško je reći koji tip srednjetonaca je bolji jer kod obe vrste postoje apsolutno izvanredni drajveri. Ja lično (možda i
neopravdano) ipak za nijansu više volim kalotne srednjetonce, ali napominjem da je to verovatno višse stvar nekog ličnog ukusa i ugla gledanja nego
realnih prednosti i mana drajvera.
Visokotonci ili "tweeter"-i se takođe pojavljuju u više varijanti, ali verujem
da ćete se najviše sretati sa tri tipa. Najčešće
je to kalotni tip ili "dome tweeter" koji postoji opet u
više varijanti u zavisnosti od materijala kalotne membrane, onda trakasti ili "ribbon tweeter" i danas
već ređe korišćeni klasični visokotonci sa konusnom membranom koji po dimenzijama i
izgledu najviše podsećaju na male zvučnike iz starijih prenosnih tranzistorskih radio-aparata.
Tweeteri u suštini ne zahtevaju da budu ugrađeni niukakvu kutiju da
bi ispravno funkcionisali, ali opšta zvučna slika može dosta
da varira u zavisnosti od toga gde i kako ste ih postavili, odnosno
kakav je njihov položaj prema ostalim drajverima i prema celoj kutiji i njenim
ivicama. U principu, preporučljivo je montirati ih tako da su različito udaljeni od
svih ivica kutije barem za pola prečnika svog kučišta, a isto tako i
od ostalih drajvera. Svakako, ovo nije apsolutno obavezno ali je bolje,
mada će te naći dosta kutija (čak i boljih) kod kojih to nije tako.
Mnogi će primetiti da nisam pomenuo "piezo-horne" a to je zbog toga što taj
tip visokotonaca niukom slučaju ne dolazi u obzir za kutije koje treba da
služe za HiFi reprodukciju.
Do sada sam sve vreme govorio o sistemima kod
kojih je reprodukcija celog audio opsega podeljena na dva, tri ili više specijalizovanih drajvera.
Nije neophodno da to bude tako jer postoji još jedan tip
drajvera koji je tako dizajniran da je sposoban da sam prenese tj. reprodukuje veći deo audio
opsega. Ti su drajveri bolje poznati kao širokopojasni ili "broadband" ili "full-range" drajveri
i postoje takođe u više varijanti prema tehnologiji korišćenoj u
njihovoj izradi. Izraz "full range" tj. pun opseg nije baš tačan jer praktično
ni jedan od tih drajvera nije sposoban da podjednako kvalitetno prenese pun
audio opseg. Najkvalitetniji primerci te grupe su drajveri "Lowther", "Manger"
kao i QUAD-ovi elektrostatički zvučnici. Jedna od glavnih prednosti ovih
drajvera je to da kod njihove upotrebe otpada potreba za skretnicom i svim problemima i manjkavostima koje ona
nosi. Ovakvi drajveri (osim elektrostatičkih) se najčešće ugrađ uju u kutije tipa
TL tj. "Transmision Line" ili "Transmisioni vod", a jedan od razloga za to
je da većina nije baš velike snage pa je potrebna kutija koja će podići efikasnost sistema.
Ipak, za pokrivanje baš celokupnog audio opsega je najčešće potrebno kombinovati
takav sistem sa još jednim dodatnim wooferom koji pokriva najdublje tonove. Neki od ovih drajvera to
ne traže jer su i sami relativno dobri i u tom najnižem delu opsega ali im tada obično treba dodati tweeter jer
ne idu dovoljno visoko.
Jedan od parametara pri izboru drajvera koji je mnogima na prvom mestu (a nebi trebao da
bude) je snaga drajvera. Tu treba imati na umu da je oko 60-tak posto snage zvuka
pri prosečnom "normalnom" slušanju muzike sadržan u frekvencama do nekih
500-600Hz a njih će najvećim delom prenositi woofer. Zato se u praksi sa
dovoljnom sigurnošću može uzeti da je za prosečnu trosistemsku zvučnu kutiju reda
100-tinak vati dovoljan woofer snage oko 80W, srednjetonac snage oko 40W i
visokotonac oko 20-tak vati. Ovo se odnosi na ono što JA podrazumevam pod "normalnim"
slušanjem HiFi sistema. Za "moderno" slušanje tehno-muzike ili turbo-folka po
sistemu "da gruva" sve ovo naravno pada u vodu, ali po meni to i nije
HiFi, bar ne u osnovnom smislu tog pojma. Svakako, niko od vas nije obavezan da
se slaže samnom po tom pitanju!
KUTIJE
Sledeća, ništa manje obimna i kompleksna oblast je pitanje zvučnih kutija. Postoji
puno tipova kutija i svaki tip ima svojih prednosti i mana, tako da izbor
zavisi od mnogo faktora i nije nimalo jednostavan. Treba uvek biti svestan
činjenice da nema vrhunskog zvuka iz male kutije sa malim drajverima. To nije
ničija izmišljotina ili ubeđenje već to proizlazi iz prirode i zakona fizike
i tako je sviđalo nam se to ili ne. Da ne bude zabune, nisam rekao da nema
dobrog zvuka iz male kutije, već da nema "vrhunskog zvuka". Sa time se potpuno
slaže najveći deo vrhunskih svetskih stručnjaka za zvučne kutije.
Da bi napravili sto pravilniji izbor, navešću samo neke od
važnijih parametara koje bi po meni trebalo uzeti u obzir i koji važe
za bilo koji tip kutije. To su: osobine drajvera sa kojima
raspolažete, finansije koje su vam na raspolaganju, raspoloživi prostor u sobi u
kojoj slušate muziku, vrstu muzike koju pretežno slušate, osobine ostatka
sistema kao što je kvalitet i snaga pojačala, prihvatljivost njihovog izgleda i
veličine za ostale članove porodice kao i vaše lične opšte preference po pitanju
reprodukcije zvuka. Kao što će te već kod prve takve odluke i sami videti, izbor
je UVEK neka vrsta kompromisa i na to je bolje da budete spremni već u startu.
Da bi ovaj tutorijal održao jednostavnim, namerno sam izostavio bilo kakve formule za proračune raznih tipova kutija. Drugi razlog
za izostavljanje je što verujem da će večina biti dovoljno razumna da sa Interneta "skine" program "WinISD" koji je izvrstan i apsolutno
BESPLATAN, a sadrži sve moguće proračune koje za vas obavlja automatski. Takođe sadrži i dosta dobru bazu podataka za priličan broj drajvera
a omogućava vam da u bazu unesete i podatke svojih drajvera ako ih on nema. Računa pasivne i aktivne skretnice i L-pad atenuatore, a ima i dobar
signal-generator od 10Hz do 10KHz. Svakako da ima i boljih i moćnijih programa ali za početak (pa i mnogo više od toga) WinISD je dovoljan!
KOMPRESIONE KUTIJE
Najjednostavniji i verovatno najstariji tip zvučnih kutija su potpuno zatvorene
ili "kompresione" zvučne kutije (u daljem tekstu "KP" kutije) i kod
njih je drajver montiran na jednu od stranica kutije koja
je hermetički zatvorena. Ovaj tip zvučnih kutija je u zadnje vreme pomalo potisnut
u stranu mada nepravedno jer je po meni to najbolji tip kutija
za prve pokušaje samogradnje. Imaju one i drugih interesantnih osobina po kojima nadmašuju
neke druge mnogo popularnije tipove. Drajveri u KP kutijama mnogo bolje podnose snagu na niskim
frekvencama, ove kutije odlikuje odlična linearnost i tranzijentni odziv, i
što je za manje iskusne veoma važno, ovaj tip kutija je najmanje
od svih osetljiv na greške u proračunu i izradi a da pri tom
krajnji rezultat još uvek bude prihvatljiv. Istina, imaju i mana i najizrazenije su da
im je tačka početka pada frekventne karakteristike viša nego kod drugih tipova i
da generalno uzevši imaju manju osetljivost tj. traže nešto jače pojačalo za postizanje istog
nivoa zvuka u poređnju sa drugim kutijama. Kompresione kutije su zbog svoje
odlične linearnosti i tranzijentnog odziva vrlo čest izbor vrhunskih majstora zvučnih kutija,
kada grade subwoofer. Na sledećoj slici je data tipična frekventna karakteristika
jedne kompresione kutije:
Uglavnom se razlikuju dva tipa KP kutija:
takozvani tip sa "beskonačnom pločom" i tip sa "akustickom suspenzijom". Izraz "beskonačna ploča" nije
baš najtačniji i tu se u stvari misli na relativno veliku kutiju
(sa relativno velikom prednjom pločom) kod koje je komplijansa (najpribližniji naš
izraz bi bio "stišljivost" , "elastičnost") vazduha u kutiji veća od
komplijanse "vešanja" drajvera koji se koristi. KP kutije tipa "akustičke
suspenzije" su generalno gledano, manje veličine i kod njih je komplijansa
vazduha u kutiji barem 3-4 puta (ili više) manja od komplijanse drajvera. Za KP
kutiju ćemo se odlučiti na osnovu karakteristika drajvera koji posedujemo i to
će biti u slučaju kada nam drajver ima relativno visok "Vas", niži ukupni Q
faktor dakle oko 0,2-0,5 , tvrđe tj. manje elastično vešanje (mali hod
membrane), relativno malu visinu zavojnice i našto nižu ukupnu masu membrane.
Takvom drajveru bi najbolje odgovarala veća kompresiona kutija (mada bi mu odgovarala i
Bas-refleks kutija). Sa druge strane, drajveru sa velikim hodom membrane tj.
velikom elastičnošću vešanja, sa većom ukupnom masom membrane, sa ukupnim Q
faktorom većim od oko 0,4 i sa nižom vrednošću "Vas" i niskom rezonantnom
frekvencom će više odgovarati mala KP kutija. Iz ovoga se lepo vide dve stvari
koje univerzalno važe: za odluku i projektovanje bilo koje zvučne kutije je
neophodno u startu znati neke od parametara drajvera (nisu svi parametri uvek
bitni za sve vrste kutija), i drugo, da granice upotrebljivosti drajvera u
odnosu na tip kutije nisu oštre. Ima mnogo drajvera koji će sasvim lepo raditi u
različitim tipovima kutija ali su kao i uvek prisutni izvesni kompromisi.
Praksa je pokazala da se kao gruba smernica za izbor tipa kutije može uzeti odnos drajverovih
parametara Fs/Qes. U koliko je taj odnos manji od oko 0,55 verovatno
je da će tom drajveru bolje odgovarati kompresiona kutija, a ako
je veći od tog broja više će mu odgovarati Bas-refleks kutija.
Kao što sam rekao, ta granica uopšte nije striktna i
oštra pa če većina drajvera kojima je odnos Fs/Qes između 0,4 i 0,6
verovatno dosta lepo raditi u oba tipa kutije.
Kod izrade KP kutije nije dovoljno da ona nama samo vizuelno bude "zatvorena",
već je stvarno neophodno da bukvalno bude hermetički zatvorena. Kod potpuno
završene KP kutije sa montiranim zvučnikom, trebalo bi da vazduh ni na koji
način ne može na bilo kom mestu ni izaći ni ući u kutiju. Dok to nije
postignuto, kutija nije dobra. Kao i kod svake kutije i kod KP kutija se sam
proračun može obaviti "peske" tj. uz papir, olovku i kalkulator i korišćenjem
formula, ali je to danas već postalo izlisno jer postoji dosta kompjuterskih
programa da vam to obave a mnogi su više nego dovolno tačni i dobri za prve
godine sticanja iskustva u gradnji zvučnih kutija a pri tome su potpuno
besplatni. Kao što sam već ranije napomenuo, jedan od boljih te vrste, koji
će za većinu biti sasvim dovoljan je "WinISD" koji je napravio Finac Juha
Hartikainen.
BAS-REFLEKS KUTIJE
Drugi tip zvučnih kutija, u zadnje vreme mnogo više korišćen nego KP kutije je
"Bas-refleks" tip (u daljem tekstu BR). Ovaj tip radi na drugačijem
principu jer na površini kutije ima jedan ili više otvora od koga se ka
unutrašnjosti kutije proteže tunel ili "port" kako to zovu u svetu, a koji na
niskim frekvencama značajno doprinosi zvuku kutije. Pri korišćenju istog
drajvera u BR kutiji će imati manje izobličenja, moći će da podnese više
snage i imaće nizu prelomnu frekvencu nego da je isti ugrađen u KP kutiju. Ali,
ispod te prelomne frekvence drajver postaje "neopterećen" i izoblićenja rapidno
rastu, a i tranzijentni odziv BR kutija je dosta lošiji nego kod KP kutija. BR
kutije su mnogo osetljivije na greške u proračunu i tokom izrade zbog
mnogobrojnih interakcija između različitih parametara pa stvarno nisu
preporučljive za početnike. Ovom tipu kutija bi najviše odgovarali wooferi sa
Qts izmedju 0,2 i 0,45 a za one sa Qts=0,4 ili više, već vredi ozbiljnije razmisliti
o ugradnji u manju KP kutiju umesto u BR, ili ako se radi o dizajnu za subwoofer, možda u
band-pass kutiju sa jednim portom. Kod korišćenja BR kutije je preporučljivo obezbediti da
pojačalo ne može da proizvede nikakvu značajniju snagu na frekvencama ispod prelomne frekvence kutije
jer, kako je maločas rečeno, drajver ispod te frekvence postaje "neopterećen" tj izostaje "potpora"
elastičnosti vazduha u kutiji pa membrana može pri većim signalima da se mnogo više pomera u oba pravca
što osim velikih izobličenja može dovesti i do trajnog mehaničkog oštećenja zavojnice-namotaja.
Tipična frekventna karakteristika jedne Bas-refleks kutije:
Najkarakterističniji deo BR kutije je takozvani "port" tj. ona
refleksna cev (jedna ili više njih) čiji se otvor nalazi na
površini kutije. Namerno sam rekao samo "na površini" a ne na prednjoj
ploči kutije jer se port može nalaziti gotovo bilo gde na kutiji i uopšte ne
mora biti na prednjoj ploči. Za sam rad kutije i funkcionisanje porta je
to potpuno nevažno ali može imati uticaja na zvuk takve kutije u zavisnosti od
položaja otvora i položaja kutija u prostorji. Port najčešće vodi od otvora na
površini ka unutrašnjosti kutije ali ni to nije obavezno jer će isto
tako funkcionisati i ako je ceo port spolja, van kutije. Istina, to vizuelno izgleda pomalo
idiotski i teško da će te naići na takve kutije ali nije na odmet da znate da je i to moguće. Ono što na
funkcionisanje porta može da ima uticaja je blizina okolnih formacija bilo kom otvoru
porta. Zato je preporučljivo da se spoljašnji otvor nalazi barem za prečnik porta dalje
od ivice obima bilo kog drajvera ili ivice kutije. Isto važi i za drugi-unutrašnji otvor i njegov odnos
sa strukturama u unutrašnjosti kutije (unutrašnje površine zidova, pregrade, pojačanja, skretnice, korpe i magneti
drajvera). Za njega je još isto tako važno da se ni materijal za ispun kutije nikada ne nađe bliže od tog rastojanja i da
se obezbedi da vremenom u toku rada i vibracija, ispun ne može da se "slegne" i približi ili zatvori unutrašnji otvor porta.
Pokušajte da uvek ako je moguće, koristite što veći port jer to smanjuje efekat kompresije snage i šumove koji u
portu mogu nastati usled brzog kretanja vazduha. Jedna od čestih grešaka kada je port u BR kutiji u pitanju je pogrešna dužina
kod dupliranja porta. Konkretan primer iz prakse: ako za neku određenu prelomnu-rezonantnu frekvencu imate po proračunu samo jedan port
prečnika 10cm i dužine 14cm i želite da umesto jednog stavite dva ista takva porta prečnika 10cm, svaki će sada biti po 35cm dužine da
zadržite istu rezonantnu frekvencu!
Ako radite subwoofer kutiju BR tipa za automobil, uzmite u obzir da kabina auta
po prirodi izdiže duboke tonove u opsegu ispod nekih 60-80Hz čak i do
12dB po oktavi. Zbog toga vam se može dogoditi da tačno po proračunu
urađen "sub" kod kuće u sobi zvuči izvrsno i ujednačeno a u autu "bubnji". U
tom slučaju probajte da namerno "naštelujete" prelomnu frekvencu niže nego što
se dobija proračunom.
TRANSMISSION LINE (TL) ili LAVIRINT KUTIJE
TL kutije su sasvim poseban tip zvučnih kutija relativno novijeg datuma (početci oko 1960 god.) koje su nastale u procesu traganja za povećanjem efikasnosti
i linearnosti odziva, smanjenjem "koloracije" zvuka i boljom ekstenzijom prenosnog opsega ispod rezonanse drajvera. Mislim da je bitno na samom početku upozoriti
manje iskusne da (po mom mišljenju) ovo nikako nije tip kutija za "prve korake" u oblasti zvučnih kutija, jer su veoma zahtevne i kompleksne po mnogim pitanjima
i predstavljaju vrlo "krupan zalogaj" i za vrlo iskusne graditelje.
U suštini TL kutije rade na principu "talasovoda" koji okreće fazu zvučnog
talasa nastalog sa zadnje strane wooferove membrane pojačavajući na taj način
zvuk nastao na prednjoj strani membrane. Za razliku od ostalih tipova, kutije TL
tipa bi teoretski trebalo da su nerezonantne omogučavajući da se dobije čist i
"neobojen" bas, naravno, ako su dobro urađene. Dobre TL kutije je teško
napraviti a da budu male zbog neophodne dužine "talasovoda" koja bi trebala biti
1/4 ili 1/2 ili 3/4 talasne dužine na rezonantnoj frekvenci drajvera. U praksi,
te dužine na nižim frekvencama postaju prilične pa recimo talasovod dužine
1/4 talasa na 30Hz iznosi 2,84m! Zbog toga se talasovod nikada ne radi kao prava
cev već se više puta savija u kutiji da bi zauzimao manje prostora. Da bi se
talasovod fizički skratio pribegava se i njegovom delimičnom ili potpunom
punjenju materijalima za ispun zvučnih kutija. Budući da zvuk kroz takve
akustičke apsorptivne materijala putuje sporije, talasovod izgleda za zvuk kao
da je duži nego što su mu fizičke dimenzije. Ali, iako je korisno iz ugla
smanjenja ukupnih dimenzija, ovo rešenje sa skraćenim i još i ispunjenim 1/4
talasovodom je i najkritičnije za uspešnu gradnju i podešavanje jer u tom
slučaju počinje sve od svega da zavisi.
Izbor drajvera za TL kutije nije baš uvek lak, jer se pokazalo da relativno manji broj drajvera stvarno dobro rade
u TL sistemu. Generalno, odgovarajući drajver bi trebalo da ima prilično niske Qes i Qts od oko 0,3 do 0,4 i relativno
visok Qms od oko 3 do 6. U cilju držanja gabarita cele konstrukcije u razumnim granicama, najčešće se koriste
drajveri veličine od 10" (inča) ili manji. Veličina drajvera
će određivati i veličinu početnog dela talasovoda koja je najčešće 1,2 do 2
puta prečnik drajvera. Talasovod se na svom putu ka izlaznom otvoru na drugom kraju
polako sužava. Različiti dizajneri navode vrlo različite koeficijente suženja što će
te videti iz sledeće tabele.
AUTOR |
Otvor na početku TL voda |
Otvor na kraju TL voda |
Atkinson |
1,4 |
0,6 |
Bailey |
1,35 |
0,6 |
Dickanson |
1.25-2.5 |
1 |
Radford |
1,66 |
0,75 |
Rogers |
1,5 |
0,68 |
Sanders |
1,25 |
1 |
Seaford |
1,1-1,5 |
1 |
Weems |
1,5-2 |
1 |
Kojem će te se vi "carstvu privoleti" ostaje na vama odlučite. Sudeći po
vrlo raznolikim odnosima sužavanja, čini se da to i nije posebno presudan faktor
budući da TL kutije svih ovih autora veoma dobro zvuče prema izveštajima sa
testova. Izgleda da su dosta kritičniji faktori: izbor drajvera i način i
gustina ispunjavanja talasovoda damping materijalom kao i vrsta samog
materijala. Tu takođe postoje značajna razmimoilaženja među autorima, pa
eksperimentisanje izgleda ostaje neminovnost za postizanje dobrih rezultata.
Imajući u vidu namenu ovog tutorijala iznešenu na samom početku, samo ću
pomenuti i vrlo sažeto opisati način funkcionisanja još nekih tipova zvučnih
kutija.
REFLEKSNA BAND-PASS KUTIJA
Ovo je prilično specijalizovan tip kutije koji (za razliku od ostalih tipova) omogučava da vi određujete i donju i gornju prelomnu frekvencu
sistema. Ovaj tip kutija se smatra jednim od najtežih za uspešnu izradu i svakako nije za manje iskusne. U osnovi se sastoji od dve komore od
kojih je jedna uvek po bas-refleks principu i najčešće se zove prednja komora. Ona je zajedno sa portom koji sadrži "zadužena" za gornju graničnu
frekvencu. Druga komora u kojoj se nalazi sam drajver, može biti bilo potpuno zatvorena, dakle kompresionog tipa ali i bas-refleks tipa tj. kao i
prednja komora i određuje donju graničnu frekvencu. Ovaj tip kutije se uglavnom koristi za subwoofere i glavne prednosti su mu relativno manja
izobličenja jer je reprodukcija i sa gornje strane karakteristike ograničena i mogućnost korišćenja drajvera sa visim Q faktorom (a to znači sa
manjim magnetom tj. jeftinijih).
IZOBARIČNA KUTIJA
Takođe prilično specijalizovan tip kutija koji ima nekih veoma lepih ali i nekih baš
nezgodnih osobina. Glavne prednosti izobarične kutije su mnogo manje dimenzije
kutije i kod izvedbe u "A" varijanti mnogo manja izobličenja nego za standardnu
konfiguraciju sa jednim drajverom. Nažalost tu od prilike i prestaju pozitivne
strane ovog tipa kutije i počinju one negativne (uslovno rečeno). Na toj
negativnoj strani su: neophodnost da se koriste dva ista drajvera (dakle duplo
skuplje), drugi drajver se mora montirati spolja (slika "A") pa će trebati mnogo
ljubavi prema toj konstrukciji da bi je smatrali lepom, osetljivost je duplo
manja pa treba dosta snažnije pojačalo za postizanje istog zvučnog pritiska, iz
ove konfiguracije se ne može dobiti gotovo ništa od mid-bas spektra pa je
neophodno da se radi posebna kutija za mid-bas.
U osnovi, ovaj tip kutija radi po principu sinhronog pokretanja dve membrane koje se sada ponašaju kao jedna. Sami drajveri se povezuju anti-paralelno tj. paralelno
ali u protivfazi (plus jednog na minus drugog i obrnuto) tako da kada se membrana jednog pomera unapred, membrana drugog ide unazad i obrnuto. Membrane drajvera su i
mehanički "spregnute" potpuno hermetički zatvorenom malom vazdušnom komorom koju čini prostor između dve membrane. Na taj način membrane "pomažu" jedna drugoj i stvarno
se ponašaju kao jedan veliki drajver ali sa upola manjim "Vas". Stvarno ružan izgled varijante "A" se može izbeći postavljanjem drajvera kao u varijanti "B" tako da se
spolja gledano unutrašnji drajver ne može videti pa kutija izgleda kao standardna BR kutija. U slučaju ove konstrukcije, drajveri se električki i dalje vezuju paralelno
ali sada u fazi (plus na plus a minus na minus). Za tu konstrukciju je važno da komora u kojoj je prednji drajver stvarno bude što manja, idealno hermetički zatvorena i da
membrana zadnjeg drajvera nikada ne može da dodirne magnet prednjeg drajvera koliko god da krene unapred. Većina onih koji ne znaju da se radi o izobaričnoj konfiguraciji,
će biti verovatno fascinirana time koliko dobrog basa se dobija iz tako male kutije. Još jedna pozitivna strana montaže po varijanti "B" je da se za razliku od "A" može
očekivati dosta više mid-basa pa verovatno neće biti neophodno da se radi dodatna kutija sa mid-bas drajverom. Ali da stvari ne bi bile samo pozitivne treba napomenuti da
kod duže primene veće snage postoji problem hlađenja magneta i kalema prednjeg drajvera koji će biti mnogo topliji nego kod zadnjeg jer se nalaze u maloj hermetičkoj komori
pa se teško hlade. Pri značajnom zagrevanju magneta i kalema dolazi do promena karakteristika drajvera pa se tada više ne radi o dva potpuno indentična drajvera što je i bio
uslov izobarične konfiguracije.
Postoji još tipova zvučnih kutija ali ih ja ovde neću obrađivati jer po meni
spadaju u takve tipove koji traže mnogo više znanja, veštine i iskustva da bi se
dobro uradile. One koji tek ulaze u ove "vode" prijateljski savetujem da se
prvih godina zadrže na kompresionim ili bas-refleks kutijama i uz to da dosta
čitaju kako bi svoje znanje doveli dotle da mogu da pokušaju da se upuste u
gradnje složenijih i zahtevnijih sistema.
SKRETNICE
Sa izuzetkom širokopojasnih drajvera, svi ostali drajveri su konstruisani i predviđeni da prenose samo jedan deo audio opsega. Van tog opsega oni uglavnom proizvode dosta izobličen zvuk i uz to vrlo
smanjenog intenziteta. U koliko im se dovede značajniji nivo audio signala van njihovog predviđenog optimalnog opsega velike su šanse da ih ozbiljno oštetite pa često čak i momentalno uništite, i to se
prvenstveno odnosi na tweetere i jednim delom i na srednjetonske drajvere. Zbog toga se između drajvera i pojačala mora nalaziti frekventna skretnica koja će slikovito rečeno "odvojiti" tj. "filtrirati"
i na svaki drajver propustiti onaj deo opsega za koji je on predviđen i u kome se ponaša najbolje i najefikasnije.
Postoji više načina da se to postigne, a najklasičniji i u praksi još uvek daleko najviše korišćen način je takozvana
"pasivna zvučnička skretnica". To je elektronski sklop sastavljen od induktiviteta, kondenzatora
i otpornika u različitim konfiguracijama. U osnovi to su pasivni filteri propusnici niskih ili visokih frekvenci ili njihova kombinacija da
se dobije propusnik određenog opsega frekvenci. U najjednostavnijem obliku, skretnica ima samo dva
elementa: jedan kalem-induktivitet i jedan kondenzator. To je takozvana "skretnica prvog reda". Takva skretnica
se koristi u zvučnim kutijama sa dva drajvera od kojih obično jedan pokriva opseg od najnižih frekvenci a zahvata i
deo srednjih frekvenci, odakle nastavlja drugi koji reprodukuje ostatak audio opsega do najviših frekvenci. Jedan takav jednostavan sistem je dat na
donjoj slici:
Polazim od predpostavke da koliko god da je neko početnik
trebalo bi da zna makar osnovne karakteristike elektronskih komponenata. Ako je
to tako, onda znate da se uopšteno govoreći, induktivnost i kapacitivnost u kolu
naizmenične struje (audio signal koji stiže iz pojačala je naizmenična struja)
ponašaju kao veći ili manji otpor prolasku te struje. Taj otpor se ne meri
običnim univerzalnim instrumentom već je to takozvani "prividni" otpor tj.
reaktansa i može biti induktivna reaktansa (XL) i kapacitivna reaktansa (Xc) i jako
su zavisne od frekvence, odnodno menjaju se sa frekvencom. Sa snižavanjem frekvence
induktivitet će se ponašati kao sve manji i manji otpor dok će se kondenzator ponašati kao
sve veći otpor, i obrnuto. U toku projektovanja zvučne kutije, a znajući karakteristike drajvera
koje koristimo, moramo se u jednom momentu odlučiti do koje frekvence ćemo signal propustati na
dubokotonski zvučnik a preko te frekvence treba da ga šaljemo visokotonskom zvucčniku. Ta se frekvenca
zove prelomna frekvenca skretnice i da bih pokazao kako to sve izgleda na praktičnom primeru uzeću da je
prelomna frekvenca 1900Hz tj. 1,9KHz.
Prividna otpornost nekog induktiviteta tj. njegova induktivna reaktansa "XL " se računa na sledeći način:
XL = 2p x F x L (XL - u omima; F - u hercima; L - u henrijima)
Dok se kapacitivna reaktansa "Xc" racuna kao:
Xc = 1/2p x F x C (Xc - u omima; F - u hercima; C - u faradima)
XL = 2p x F x L (XL - u omima; F - u hercima; L - u henrijima)
Dok se kapacitivna reaktansa "Xc" racuna kao:
Xc = 1/2p x F x C (Xc - u omima; F - u hercima; C - u faradima)
Kod ovog tipa skretnice, na prelomnoj frekvenci i kalem i kondenzator treba da imaju prividnu otpornost
(reaktansu) jednaku impedansi drajvera na koji su vezani. Uzećemo da i woofer i
tweeter imaju impedanse po 8 oma pa dakle treba proračunati vrednosti
induktiviteta kalema i kapaciteta kondenzatora koje na 1900Hz takođe
predstavljaju otpornost od 8 oma. Gornje formule se lako transformisu u pogodan
oblik tako da se sa leve strane znaka jednakosti nađu L i C.
L = XL/2p x F = 8/6,28 x 1900 = 0,00067H = 0,67mH (za mH pomerate zarez 3 mesta u desno)
C = 1/2p x F x Xc = 1/6,28 x 1900 x 8 = 0,00001F = 10mF (za mF pomerate zarez 6 mesta u desno)
L = XL/2p x F = 8/6,28 x 1900 = 0,00067H = 0,67mH (za mH pomerate zarez 3 mesta u desno)
C = 1/2p x F x Xc = 1/6,28 x 1900 x 8 = 0,00001F = 10mF (za mF pomerate zarez 6 mesta u desno)
Kalem je vezan u seriju sa namotajem drajvera i izračunali smo ga tako da na frekvenci od 1900Hz ima otpornost-reaktansu
od 8 oma, dakle isto toliko kao i otpornost drajvera. Pošto ta dva elementa možemo uprošćeno posmatrati kao dva seriski vezana
otpornika od po 8 oma, oni će ulazni napon koji stiže iz pojačala na priključke + i - podeliti tačno na pola pa će na zvučniku
biti samo polovina tog napona. Ako nivo signala izrazimo u decibelima (dB) kako je uobičajeno, reći ćemo da je signal
koji stiže na drajver oslabljen za 6dB. Kalem ce zadržati tu svoju osobinu slabljenja kako frekvenca ulaznog signala bude rasla,
i za svako udvostručenje frekvence, dakle za svaku "oktavu", će oslabljivati signal za dodatnih 6dB. Zbog toga se za ovaj tip skretnica
kaže da im je slabljenje "6dB/oktavi". Na 3800Hz će nivo signala na wooferu biti 12dB niži, na 7600Hz će biti 18dB niži, itd. itd.
Isto tako, samo u obrnutom smeru, će se ponašati i tweeter i njegov kondenzator od 10mF. Na 1900Hz će nivo na tweeteru biti 6dB niži nego ulazni
nivo na + i - priključcima, i sa opadanjem frekvence će takođe dodatno slabiti signal koji stiže na tweeter za 6dB/oktavi. Dakle, jednu oktavu niže, na 800Hz
će nivo na tweeteru biti 12dB niži, na 400Hz će biti 18dB niži, itd. itd.
Nekada nije dovoljno oslabiti signale koji stižu na
drajvere za samo 6dB. To je mnogo manje kritično za woofere jer ih gotovo sigurno nećete ni oštetiti ni uništiti ako
im dovedete čak i popriličan signal neke više frekvence koju možda i nisu sposobni
da reprodukuju. Ali ako na srednjetonac ili još gore, tweeter, dovedete veći nivo
niskofrekventnog signala koji je ispod njihovog optimalnog frekventnog opsega, u najboljem slučaju će te
dobiti dosta veća izobličenja, ali je i prilično verovatno da
ih možete lako uništiti takvim signalom. Kod korišćenja skretnice sa karakteristikom
od 6dB/oktavi, nivo signala je još uvek relativno veliki čak i samo jednu-dve
oktave niže a većina tweetera ne mogu bez oštećenja podneti takve nivoe van svog propusnog opsega. Zbog toga je nekada potrebno mnogo
"oštrije" filtrirati ulazni signal pa se za tu svrhu koristi drugačiji tip skretnica čija je karakteristika slabljenja po oktavi "strmija" i iznosi 12dB/oktavi i naći
će te ih takođe i pod nazivom "skretnice drugog reda". Na žalost, to zahteva još dve komponente, tj. još jedan kalem i kondenzator pa se šema malko komplikuje. U osnovnom
obliku, šema i formule za izračunavanje vrednosti komponenata izgledaju ovako:
Svakako, postoje i skretnice višeg reda koje još "oštrije" ograničavaju opseg koji propuštaju, kao i skretnice za više drajvera (trosistemske, cetvorosistemske...) ali i jedne i druge po mom
mišljenju izlaze iz okvira tutorijala ovog nivoa, pa ih neću ovde ni obrađivati. Njihovo savladavanje ostavljam svakome od vas kada budete savladali ove prve korake jer vam tada, uz malo literature
i Interneta, ja više i neću trebati. Nemojte svemu ovome prilaziti olako jer je konstruisanje i izrada dobre trosistemske kutije sa skretnicom višeg reda
veoma veliki "zalogaj" i za vrlo iskusne i znanjem potkovane graditelje. Ne zaboravite i da sve skretnice parnog reda, počev od drugog reda pa naviše, unose fazne
pomake i kašnjenje signala, pa treba dosta znanja da se to konstrukcijom kutije i rasporedom drajvera ispravi ili ublaži.
Kod nekih skretnica će te na tweeterima a ponekad i na srednjetoncima videti
dodatne otpornike (obično malo veće snage) koji služe da oslabe nivo signala na
ovim drajverima jer su i tweeteri i srednjetonci najčešće dosta osetljiviji i
efikasniji od woofera. U koliko vam je woofer recimo sa SPL=89dB a tweeter sa
SPL=94dB, moraćete da između izlaza za tweeter sa skretnice i samog tweetera dodate
ovakav oslabljivač tj. atenuator da bi ceo sistem skladno i ujednačeno zvučao inače će
visoki biti prenaglašeni. Takođe će te ponekad naći dodatne sklopove u vidu serijski vezanih
otpornika, kondenzatora i induktiviteta (mada nekada nisu korišćena sva tri elementa odjednom)
i to su dodatci za razne kompenzacije i "poravnavanje" propusne krive zbog nesavršenosti drajvera
ili skretnica. Time se pokušava da ceo sistem (skretnica i drajveri) za pojačalo predstavljaju
što ravnomernije opterečenje preko celog audio opsega.
Pri izradi skretnica treba posebno voditi računa o kvalitetu komponenata koje se koriste. Kada
su u pitanju kalemovi, za svakodnevnu upotrebu (u samogradnji) se najčešće koristi
klasična lakirana bakarna žica za motanje transformatora, i trebalo bi
da se koristi najdeblja moguća žica (normalno, u razumnim granicama!) jer će
kvalitet kalema dosta od toga zavisiti. Treba težiti kad god je to moguće, da
omska otpornost gotovog kalema (merena običnim OM-metrom) ne bude veća od
25% otpornosti namotaja drajvera, a najbolje bi bilo da pokušate da pravilnim izborom
debljine žice, tu vrednost držite u granicama do 10%. Takođe je poželjno
da kalemovi za zvučničke skretnice budu takozvani "vazdušni" tj. bez ikakvog
jezgra. Svakako, to se može izvesti do neke granice jer će za visoke vrednosti
induktiviteta kalem biti ogromnih dimenzija i težine ako se po svaku cenu radi
kao vazdušni. U tim slučajevima se koriste bilo gvoždena jezgra (kao za mrežne
transformatore) ili feritna jezgra. Izbor kondenzatora je takođe važan, i uvek
je bolje koristiti blok kondenzatore nego bilo koju vrstu elektrolitskih pa
makar oni bili i posebno rađeni za zvučničke skretnice. Za velike vrednosti
kapaciteta će ipak često biti veoma teško da se nađu odgovarajući blokovi, pa
se do nekih (opet kažem razumnih!) granica koriste paralelne kombinacije više
blok kondenzatora. Kada baš ne može drugačije, koristite takozvane "bipolarne"
elektrolite koji su namenski pravljeni baš za zvucničke skretnice.
I još nešto veoma važno kod dizajniranja skretnica! Prilikom proračuna skretnice NE MOŽETE
koristiti podatak o impedansi drajvera onako kako je on obično dat u proizvođačkoj specifikaciji.
To je neka prosečna ili nominalna impedansa tog drajvera, ali to ne znači da će on imati tu impedansu na
frekvenci koju hoćete da koristite kao prelomnu frekvencu skretnice. Uzmite na primer, bilo koji woofer
na svetu!!! kome je nominalna impedansa 8 oma, i garantujem vam da na onoj prelomnoj frekvenci od 1900Hz koju smo koristili u primeru, ni
jedan sigurno neće imati impedansu od 8 oma! Za pravilan proračun skretnice MORATE koristiti stvarnu impedansu tog drajvera BAŠ NA TOJ prelomnoj frekvenci,
a to će te morati da izmerite jer ona na toj frekvenci neće biti 8 oma. Kako da to uradite, naći će te u TUTORIJALU o određivanju Thiele/Small parametara drajvera.
Za drajvere renomiranih proizvođača će te obično dobiti i grafikon impedanse u zavisnosti od frekvence pa nećete morati da merite već potražite vrednost koja vas zanima
na grafiku. U koliko ipak sve ovo zanemarite i oslonite se na nominalnu impedansu, proračun će vam biti netačan pa dakle i vrednosti komponenata u skretnici, pa u tom slučaju nemojte
ni očekivati da vam to sve zajedno dobro zvuči na kraju!!!
Dr. Borivoje Jagodić