U koliko se već upuštate u gradnju svog novog pojačala, podrazumeva se da već
imate izvesnog iskustva u tome, i nekih barem opštih znanja iz elektronike. To
je neki stvarno neophodni minimum, jer NE ZABORAVITE, kod skoro svih gradnji u
ovoj oblasti, dolazite u dodir i sa sklopovima i komponentama koji se nalaze
pod SMRTONOSNIM naponima, a nepažnja i preterana samouverenost su
se mnogima osvetile!!!
Kod samogradnje svih snažnih pojačala, treba da obratite pažnju na nekolicinu
stvari. Nećemo mnogo teoretisati, već ću pokušati da vam dam neke sasvim
obične praktične savete.
- Svi snažni audio izlazni stepeni se dosta greju, i za njihovu dugovečnost i pouzdanost u radu je NEOPHODNO da
se, za izlazne tranzistore ili fetove, koriste dovoljno veliki hladnjaci. Koliko veliki, zavisiće od toga u
kakvim će uslovima eksploatacije uređaj raditi i od toga da li ste predvideli da ima samo prirodnu (pasivnu)
cirkulaciju vazduha kroz hladnjak i kutiju, ili koristite forsirano hlađenje (ventilator). U ovom drugom slučaju
možete proći sa dosta manjim hladnjakom (i troškovima), i ja se lično, u zadnje vreme veoma često
odlučujem za tu varijantu. Ako koristite ventilator, UVEK predvidite da on topao vazduh sa hladnjaka izbacuje
van kutije. Normalno, ovo važi ako su i hladnjak i ventilator u kutiji. Ako su oba van kutije, relativno je nebitno
kako ste to postavili.
- Uz veliku snagu izlaznog stepena MORA ići i odgovarajući izvor napajanja. Za "razumnu" kućnu upotrebu, gde u proseku
pojačalo retko kad radi na više od pola snage a i to traje sat...dva...tri... ja obično idem sa transformatorom koji je jednak
ili do 20% "jači" od zbira nominalnih snaga OBA izlazna stepena. Kod komercijalnih firmi se ova logika često koristi a ponekad
i zloupotrebljava pa se zbog uštede na troškovima proizvodnje, ide i sa trafoima 1.5 puta izlazna snaga JEDNOG kanala. To će te
često videti kod uređaja Japanske proizvodnje (sem kod pravih High-End uređaja). Kada su u pitanju izlazni stepeni koji
rade u klasi "A" situacija je nešto drugačija. Većina poznatih konstruktora tu savetuje da snaga transformatora bude oko 5 puta
veća od izlazne snage pojačala, a neki idu i do 7 puta. Dakle, ako vam jedan kanal takvog pojačala ima recimo 20W snage, trebaće vam
za taj kanal mrežni transformator od barem 100W snage. Kod ovog tipa pojačala se obično za svaki kanal radi zaseban izvor napajanja
sa zasebnim transformatorom, mada to striktno govoreći nije obavezno. Kad god možete, koristite toroidne transformatore, jer su
gabaritno manji a još važnije, imaju znatno manje rasipno polje. Ako pravite veoma snažno pojačalo 500-2000W po kanalu) i pri tom
koristite toroidne trafoe, obratite pažnju da veliki toroidi imaju jako veliku inicijalnu struju u momentu uključenja (takozvana
"in-rush current") i moraju se predvideti sklopovi za prigušenje ili eliminisanje ove pojave.
- Ukupan kapacitet svih elektrolitskih kondenzatora u ispravljaču je sledeći jako vazan faktor. Oni služe da
uskladište energiju potrebnu za rad pojačala. Veoma je bitno da ukupan kapacitet svih elektrolita bude dovoljno veliki kako bi pojačalo u pikovima imalo
dovoljno energije, jer ako su elektroliti nedovoljni, napon na njima u tim momentima mnogo opada ("diše") što ima pogubne posledice
po dinamiku, izobličenja i izlaznu snagu. Za praksu je sasvim dovoljno da znate da treba barem 2000uF po svakom amperu struje koju
vuče izlazni stepen pri maksimalnoj snazi. Dakle ako izlazni stepen vuče recimo 4Amp. pri maksimalnoj snazi, treba uzeti elektrolite od barem
8000uF svaki i za pozitivnu i za negativnu stranu ispravljača. Uvek je bolje umesto jednog velikog (i skupog) elektrolita od na primer 20.000uF koristiti paralelnu vezu
četiri komada od 4700uF istog radnog napona. Takva "baterija" elektrolita će po pravilu imati i bolji totalni ESR (manju ukupnu unutrašnju otpornost) kao i veću vrednost
"Ripple Current" a u najvećem broju slučajeva će biti i finansijski isplatljivije. Bolje je da svaki izlazni stepen ima svoj mostni ispravljač (Grec) i svoj set elektrolita, ali će
to za mnoge verovatno biti skupo rešenje. Ako se oba izlaza vezuju na jedan ispravljač, trebalo bi vrednosti elektrolita duplirati. Pazite i na to kakve mostne ispravljače ugrađujete,
posebno u veća pojačala sa velikim elektrolitima jer su oni u momentu uključenja prazni, a tada se ponašaju gotovo kao kratak spoj, tj. njihova inicijalna struja punjenja može lako biti
i nekoliko desetina ampera a sva mora proći kroz mostni ispravljač koji to treba da izdrži. Sve ovo važi za klasične ispravljače sa mrežnim transformatorom, grecom i elektrolitima. Danas
se za kvalitetna profesionalna vrlo snažna pojačala uglavnom koriste SMPS (Switch Mode Power Supply) sklopovi koji pak, imaju sasvim drugačiju problematiku i rešenja.
- Što se tiče poluprovodnika trebalo bi da se što je moguće više držite specifikacije za tu šemu jer je to najbolja garancija uspeha u gradnji. To ne znači da su zamene nemoguće ali vam
savetujem da to radite samo kad stvarno nemate drugog rešenja, i kad ste sigurni da tačno znate šta su najvažnije osobine koje zamena treba da zadovolji na tom mestu u šemi. Vrlo često se
ne radi o tome da li će uređaj funkcionisati ili ne već o performansama i pouzdanosti. Mnoge šeme će raditi sa vrlo različitim izborom poluprovodnika, ali će se karakteristike dosta razlikovati.
Posebno ako radite visoko kvalitetan uređaj i od njega očekujete vrhunske karakteristike, morali bi se što preciznije držati specifikacije. Uparivanje izlaznih tranzistora ili
Fetova je uvek poželjno a kod pojačala velikih snaga ili vrhunskog kvaliteta, je OBAVEZNO. Sa tim se nemojte šaliti. Ja uvek koristim uparene izlazne komponente ali uvek uparujem i tranzistore
u ulaznom diferencijalnom stepenu ako pojačalo ima takav ulaz.
- Sitne pasivne komponente, kao što su otpornici i kondenzatori, su danas veoma kvalitetne i gotovo svuda nabavljive pa to ne bi trebalo da nikom predstavlja problem. Sem gde
je potrebno drukčije, ja uvek koristim: metal-film otpornike 1/4 ili 1/2 W i 1% tolerancije, MKT ili Simensove MKH blok kondenzatore za vrednosti veće od 1nF(1000pF) a za manje
vrednosti Mica (Mica=Tinjac=Liskun) ili stiroflex ali NIKADA keramičke kondenzatore izuzev za deblokadu vodova za jednosmerno napajanje, a i tada radije koristim takozvane "monoblok"
ili "šibatit" tipove.
- Ako se odlučite da sami radite dizajn svojih pločica, vodite računa o širini vodova na bakarnoj foliji pločice, koji vode velike struje. To su oni vodovi kojima se dovodi
jednosmeran napon na izlazne tranzistore ili fetove, i vodovi prema zvučniku. Kod izlaznih stepena se uglavnom ne radi sa izrazito visokim naponima, ali je ipak preporučljivo
da rastojanje vodova za napajanje od ostalih vodova ne bude manje od 1-1.5mm. Na ostatku pločice mogu (ako baš mora) rastojanja među vodovima biti i manja, ali onda pazite na svoju
tehniku lemljenja da ne bi bilo "mostića" od kalaja koji kratkospajaju vodove. NIKADA ne koristite pastu za lemljenje. To je dobro za oluke i limariju ali ne za elektroniku!!!
ZAPAMTITE...KALAJ DRŽI POVRŠINOM A NE KOLIČINOM.
- Proverite sve bar dva puta po završenom lemljenju svih delova. PROBAJTE DA ODOLITE želji da uređaj što pre uključite. Proverite i lemove, i da li ste stavili tačne komponente a i
kako ste ih okrenuli(ovo važi za one delove kod kojih to nije svejedno a to su SVI poluprovodniči i elektrolitski kondenzatori osim bipolarnih elektrolita). Ako ste bili primorani
da koristite zamene za neke poluprovodnike, proverite da li imaju isti raspored nožica kao originalni deo.
- I NAJVAŽNIJE OD SVEGA... UŽIVAJTE!