Odavno se u sadržaju pod stavkom
"Pretpojačala" nalazi odrednica za cevno pretpojačalo, ali je taj projekat tek
sada u potpunosti završen i testiran da bi mogao biti ovako javno
publikovan.
Moj generalni stav po pitanju uloge i mesta cevi - lampi u audio tehnici je
verujem dobro poznat većini onih koji prate moj rad. Sa cevima sam prestao da
se "družim" još dosta davno (ima tome vise od 20-tak godina) i tako je bilo
sve do nedavno kada se pojavio čovek sa zahtevom da mu dizajniram i uradim što
vrhunskije pretpojačalo ali sa cevima. Nisu pomogla nikakva objašnjenja i
ubeđivanja da za to nisu potrebne cevi da bi bilo vrhunsko... jednostavno on
je želeo to sa cevima i nikako drukčije! Tako je nastao ovaj dizajn mada,
istini za volju, nije ovako koncepcijski izgledao u početku. Do konačne
"prečičćene" verzije koja je ovde data, dizajn je pretrpeo nekih
5 značajnih promena koncepta. Sticajem okolnosti, nekako na sredini tog
procesa, naručilac je dobio ponudu da kupi fabričko cevno pretpojačalo poznate
firme Conrad-Johnson što je i učinio, otkazavši narudžbinu kod mene. Ja sam do
tog momenta već bio podobro zagazio u projekat i delom iz inata (poznati
Srpski brand!) a delom i iz zaintrigiranosti šta će iz svega toga
ispasti, ja sam nastavio rad na dizajnu za svoju... a evo sada objavljivanjem
na mom sajtu ispade da je to bilo i za vašu dušu jer je sada svima dostupan.
Ova šema koncepcijski nije ništa što bi se moglo nazvati "do sada neviđeno" jer
je u cevnoj tehnici dosta teško uraditi nešto sasvim revolucionarno i
ingeniozno jer se za dobre rezultate morate držati relativno krutih
ograničenja koja pred dizajnera postavljaju lampe. Pretpojačalo sam (po svojoj
ustaljenoj navici da svojim projektima uvek dam ime) nazvao "ADAGIO" i kao što
se vidi dodao mu epitet "referentno" jer smatram da to i zaslužuje.
U osnovi to je jedan linearni dvostepeni pojačivač iza koga sledi stepen sa
aktivnom tonskom kontrolom bez pojačanja. Oni zagriženi audiofili će šemu
već na prvi pogled odmah odbaciti ili se nasmejati na odrednicu "referentno"
budući da je za njih verovatno bogohuljenje zvati nešto referentnim a ima tonsku
kontrolu i povratnu spregu. Oni koji su povremeno pratili neke od diskusija na
ovu temu u kojima sam učestvovao, znaju od prilike moje poglede po tom pitanju.
Linearni ulazni stepen ima naponsko pojačanje oko 6-6,5 što se pokazalo kao
sasvim dobar kompromis za različite moderne izvore signala. Pojačanje se po
želji može promeniti menjanjem vrednosti otpornika od 15k u katodi prve triode
(nemojte menjati vrednosti drugih otpornika!!!). Stepen sa tonskom
kontrolom ima pojacčanje 1 kada su obe kontrole tačno na sredini tj. na "nuli"
tako da sve što uđe u taj stepen isto tako i potpuno ne promenjeno i izađe.
To je tokom slušanja i poređenja potvrđeno od strane svih koji su tome
prisustvovali iako je bilo "nevernih Toma" koji su pošto-poto hteli da čuju
razliku. Na sluh nikakvu razliku niko nije mogao da zapazi! Kasnije pri
merenjima se izvesna razlika u nekim karakteristikama ipak videla, ali se za
praktične potrebe pokazala kao nebitna jer je ničije uho ne moze uočiti. Ipak
je predviđeno i da se ovaj stepen može sasvim zaobići i to je odrađeno
upotrebom vakuumskih REED releja u DIL kućištu kako bi se izbegle manjkavosti
klasičnog preklapanja: dugački vodovi do preklopnika, atmosferilijama izloženi
kontakti preklopnika, mogući problemi stabilnosti odnosno samooscilovanja itd.
Tonske kontrole imaju opseg delovanja od a10dB što je za sve normalne sisteme
više nego dovoljno. U koliko vam se ispostavi da vam je potrebno još tonske
korekcije (više od a10dB) bilo na niskim ili na visokim tonovima, nešto drugo
u vašem sistemu "debelo ne valja"!
Mada to mnogima na prvi pogled nije baš očigledno, loše koncipiran i odrađen
sistem napajanja u bilo kom audio uređaju može veoma značajno da upropasti
mnoge karakteristike inaće izvrsnog pojačala ili pretpojačala. Zato je sklopu
za napajanje posvečena posebna pažnja. Pretpostavljam da će jednom broju ljudi
biti nejasna "zamešancija" i kompleksnost ispravljačkog dela šeme ali to nije
zbog mog kaprića i težnje da komplikujem što će nadam se biti jasno iz
sledećeg objašnjenja:
U momentu uključenja nema visokog
napona i preamp je utišan (muted) tj. na njegovom izlazu nema audio signala.
Samo polako raste napon za grejanje jer za dugovečnost lampi nije dobro da dođe
momentalno pun napon grejanja. O tome se brinu BC557+100k+100uF uz stablizator
LM317. U isto vreme ceo sklop sa tajmerom 555 je blokiran a na njegovom izlazu
je pun +Vcc (oko 12V). Zbog toga donji MPSA 42 u visokonaponskom stabilizatoru,
kratko spaja dve 100V-Zenerice pa nema visokog napona a BC327-40 ne provodi pa
MUTE relej nije aktivan tj. izlaz preampa je kratkospojen na masu = preamp muted.
Kako se 100uF polako puni kroz
otpornik 100k, tako BC557 povećava svoj otpor (postaje sve više zaporan)
dozvoljavajući da polako raste izlazni napon stabilizatora LM317 dok ne dostigne
6,3V. Drugi BC557 ima na emiteru 6,8V i ostaje provodan sve dok mu razlika
baza-emiter ne bude manja od 0,6V a to će biti kada izlaz od 6,3V dobije pun
napon. Tada on prestaje da provodi a sa njim prestaje da provodi i BC547
koji drži nožice 2&6 od 555 na masi. Od tog momenta lampe imaju puno grejanje i
polako stabilišu temperaturu, a tajmer 555 se polako puni i na kraju perioda
određenog sa 120k&470uF izlaz 555 pada na masu čime otvara MPSA 42 tako da
dve 100V-Zenerice nisu više kratkospojene pa izlaz za visoki napon zato dobija pun napon
a sa time i lampe dobijaju pun anodni napon. Nekoliko sekundi kasnije počinje da vodi i BC327
(to kasni zbog vremenske konstante koju određuju 10k&47uF u bazi) a on
aktivira MUTE relej i signal na izlazu nije više blokiran.
Visoki napon se sa stabilizatora vodi na pretpojačavače oba kanala preko dva
zasebna sklopa koji su poznati kao "capacitance multiplier" ili "umnožavač
kapaciteta" kako se to kod nas kaže. Ovaj vrlo jednostavan sklop je višestruko
koristan u gotovo bilo kom audio uređaju i šteta je da nije više korišćen.
Čine ga samo tri elementa: tranzistor, otpornik i kondenzator i on u
suštini zamenjuje jedan poveći elektrolitski kondenzator koji bi vršio dodatnu
filtraciju napona napajanja. Zahvaljujući relativno velikom pojačanju
tranzistora, kapacitet jednog mnogo manjeg i jeftinijeg elektrolita se
"umnožava" onoliko puta koliko je pojačanje tranzistora pa se recimo upotrebom
tranzistora sa pojačanjem 100 i elektrolita od 100uF praktično dobija isto kao
da ste umesto tog sklopa tu stavili elektrolit od 10,000uF!
Neke napomene za praktičnu gradnju:
- Na pločici stabilizatora u oblasti oko hladnjaka na kome je LM317, se nalazi 9 krugova koji pretstavljaju rupe koje treba izbušiti burgijom 3,5mm i služe za poboljšanje hlađenja tog hladnjaka. Nemojte propustiti da napravite te rupe jer su značajne za pouzdan rad tog stabilizatora
- REED releji koje sam ja koristio su od firme HAMLIN, serija 700 bez zaštitne diode, model "HE 721 C1200" i ima ih u Burklin-u a verujem i u Farnell-u. Na tom mestu mogu da se koriste i mnogi drugi u DIL kućištu jedino je važno da su tzv. "preklopnog" tipa i da im je kalem-spulna za 12V DC
- Na rasporedu elemenata pločice stabilizatora su dva otpornika označena zvezdicama * i njihovu vrednost treba eksperimentom odrediti. Oni su tu za slučaj da neko ne koristi mrežni trafo sa tačnim naponima kako sam ja dao već sa nekim višim naponima, pa će u tom slučaju morati da koristi ove otpornike. Onaj u stabilizaciji napona grejanja služi da bi disipaciju LM317 držao u dozvoljenim granicama, a onaj u "mute" vodu da spreči pregorevanje namotaja REED releja ako je napon koji napaja tajmer 555 viši od 12V DC
- Napon za grejanje lampi se vodi od pločice stabilizatora do svake lampe zasebno i to dvostrukim upređenim ličnastim žicama (sa PVC izolacijom) od barem 1mm^2 preseka. Treba da imaju jedno do dva upređanja po santimetru dužine, i takve upređene "kablove" voditi po dnu kutije ispod pločica levog i desnog kanala sve do ispod podnožja lampi. Tu ih treba saviti pod uglom od 90 stepeni na gore i zalemiti na odgovarajuće tačke na pločici.
> Frekventni opseg
BYPASS mode ------ 12Hz-75KHz ( -1dB)
TONE mode --------- 23Hz-48.5KHz (-1dB; kontrole "flat")
> THD (20KHz propusni opseg, Zload= 20k)
(Vout=1V rms)
BYPASS mode ------ <0.0066%
TONE mode --------- <0.008%
(Vout=10V rms)
BYPASS mode ------ <0.11%
TONE mode --------- <0.15%
> TONSKA KONTROLA
BAS----------------- a10dB na 70Hz
TREBLE ------------ a10dB na 12KHz
> ODNOS SIGNAL/ŠUM
BYPASS mode---- -96dB
TONE mode ------ -91dB
> Vin(max) = 1,52Vrms = 4,3Vp-p
(tada je Vout=10Vrms a THD=0,15%)
BYPASS mode ------ 12Hz-75KHz ( -1dB)
TONE mode --------- 23Hz-48.5KHz (-1dB; kontrole "flat")
> THD (20KHz propusni opseg, Zload= 20k)
(Vout=1V rms)
BYPASS mode ------ <0.0066%
TONE mode --------- <0.008%
(Vout=10V rms)
BYPASS mode ------ <0.11%
TONE mode --------- <0.15%
> TONSKA KONTROLA
BAS----------------- a10dB na 70Hz
TREBLE ------------ a10dB na 12KHz
> ODNOS SIGNAL/ŠUM
BYPASS mode---- -96dB
TONE mode ------ -91dB
> Vin(max) = 1,52Vrms = 4,3Vp-p
(tada je Vout=10Vrms a THD=0,15%)
