IOTA-CD je
još jedan od mojih dizajna koji je nezasluženo dugo ležao u arhivi po strani. Na
sreću, zahvaljujući dvojici mlađih entuzijasta, Vladi Kneževiću iz Osijeka
("vksamael" na ACCO Forumu) i Banetu Sašiću("enaB" na ES forumu) ovaj dizajn je
ipak ugledao svetlost dana mada to nije islo sasvim lako i bez muka i problema.
Prvo se Vlada zainteresovao i lepo krenuo u gradnju i uz puno truda i energije
dogurao do funkcionalnog prototipa koji je ipak pravio malo problema i tražio
dalji rad. Na žalost, Vlada je morao da te aktivnosti privremeno zapostavi iz
privatnih porodičnih razloga, ali se na sreću nekako u isto vreme i Bane
zainteresovao da to proba i evo izneo prototip do kraja.
Koncepcijski, IOTA-CD je DOGC-MK3 sa diferencijalnim ulazom
izvedenim sa dvostrukom triodom E88CC (ECC88). Izvrsni rezultati sa DOGC-MK3 i
DOGC-H su mi dali ideju da probam kako bi to radilo i zvučalo sa lampama na
ulazu u diferencijalnom paru. Da li se korišćenjem lampi na tom mestu nešto
dobilo u pozitivnom smislu to ne smem da tvrdim jer iako je to moj dizajn, ja
pojačalo nisam nikada čuo, a i to bi se moglo utvrditi jedino ako bi se napravio
"slepi" slušni test sa DOGC-MK3 pored IOTE-CD i pri tom sa istim ostatkom
sistema (zvučnici, kablovi, izvor signala...). Specifičnost lampi kao
komponenata je donela i neke dodatne probleme kojih obično nema kod čisto
poluprovodničkih ali ni kod čisto lampaških uređaja. Lampama treba neko konačno
i ne baš malo vreme da se zagreju i dostignu svoje radne tačke dok
poluprovodniči to čine u deliću sekunde po uključenju. Kod IOTE radne tačke
poluprovodničkog dela, koji sledi iza lampaškog ulaza, zavise od pravilne
statičke radne tačke lampi na ulazu, ali one to zbog laganog zagrevanja postižu
mnogo kasnije no što je potrebno za rad poluprovodničkog dela. Jedini način da
se to reši je bio da se uradi malo složeniji sekvencijalni sistem uključenja
napajanja koji će poluprovodničko napajanje uključiti tek kada lampe dostignu
svoje stabilne radne tačke. Proces zagrevanja katode traje najduže pa se
prilikom paljenja uređaja prvo pojavljuje napon grejanja i to tako da i on
postepeno raste dok ne stigne na 6,2 - 6,3V. Visoki napon za anode lampi još ne
postoji jer je privremeno blokiran tajmerom 555. Kada napon grejanja dosegne
6,3V deblokira se tajmer 555 i on će posle nekoliko sekundi da deblokira
dovodjenje visokog napona na triode ali i da uključi releje koji dovode mrežni
napon na transformatore za napajanje poluprovodničkog dela pojačala. Na taj
način će u momentu svog uključenja, poluprovodnički deo već imati definisane
uslove za rad jer su triode zagrejane i u predviđenom radnom režimu. Prekidanje
napajanja poluprovodničkog dela se moglo odraditi nekim Solid State relejima,
ali sam to smatrao lošijim i komplikovanijim rešenjem.
Tokom rada na prototipu, ispostavilo se da lampe baš nisu ni tako "slatke" a ni savršene
kako ih mnogi uzimaju zdravo za gotovo! Skoro kod svih korišćenih lampi bilo je dovoljno
značajne razlike između trioda u istom balonu da je to izazivalo priličan DC potencijal
na izlazu koji uz to nije bio ni naročito stabilan. Moralo se pribeći koriscenju DC Servo
sklopa koji će automatski drzati izlazni DC potencijal u potrebnim granicama. Korišćeni sklop
je sasvim standardan i vrlo uspešno obavlja svoj zadatak.
Zbog nedostatka ozbiljne merne
opreme, jedino je snaga za sada poznata, ali će i ostali podaci biti dodavani
kako ih budem saznavao. Ono što pouzdano znam iz Banetovih i Vladinih mailova je
da pojacalo izuzetno lepo zvuči.
> Izlazna snaga ----------- 75-80W RMS/8 oma
> Frekventni opseg ------- *********
> THD ----------------------- *********
> TIM ----------------------- *********
> Slew rate ---------------- *********
> Damping faktor --------- *********
Ako ste manje iskusni u gradnji audio uređaja,
preporučujem da pogledate neka uputstva u TUTORIJALIMA.